“IQ Детета – брига родитеља” – др Ранко Рајовић

јануар 14, 2018

“Када се говори о моторичким вештинама, треба разликовати крупну и фину моторику. Крупна моторика подразумева способност извођења покрета руку, ногу или тела са одређеном контролом. Активности које подстичу развој крупне моторике код деце су разне врсте игара на отвореном, игре лоптом, скакање, плесање, пливање или трчање. С друге стране, фина моторика је способност да се праве прецизни ситни покрети руком уз задржавање добре координације између прстију и ока. Фина моторика се развија растом – од почетних неспретних покушаја детета да самостално користи кашику, покрети руке тј. шаке временом постају прецизнији, све до момента када дете може да узме оловку и да је контролише. За успешно овладавање процесом писања које дете чека у школи, потребно је најпре развити фину моторику slobodna-igraмишића шаке и прстију.

Дакле, фина моторика је од суштинског значаја за писање, што представља довољан разлог да се та вештина развија и код куће, много пре поласка у школу. Развој графомоторичке способности започиње у узрасту од 18 месеци и траје до поласка у школу. Графомоторика је важна и за развој додатних синапси у мозгу, а самим тим и за развој дететових потенцијала. Доприноси развоју графомоторике на раном узрасту дају разне свакодневне активности као што су: хватање, држање и испуштање играчака, држање кашике и самостално храњење, хватање ситних предмета чиме се развија пинцетни хват, те свлачење и облачење одеће и обуће. Међутим, додатно можемо стимулисати развој графомоторних способности на раном узрасту кроз одговарајућу стимулацију играчкама тј. игром. Најбоље вежбе за развијање флексибилности шаке и прстију су: држање коцке и премештање из руке у руку, повлачење играчке на узици, убацивање плочица у празну кутију, листање сликовница, увлачење пертле у ципеле, навијање играчака, стављање шибица у кутију, сакупљање ситних предмета или исцепканих папирића, отварање поклопца на кутији, цртање, бојење, сецкање, лепљење, облачење малих лутки… Те активности треба да буду део свакодневне игре малог детета јер доприносе јачању мишића шаке, њене спретности, развијању координације око-рука, развоју опажања и концентрације. Неке од корисних игара су:

1. Закопчавање и откопчавање дугмади и патената, везивање пертли, везивање чворова од канапа различите дебљине.

2. Мешање теста, пластелина и глине, прављење различитих фигурица. Деца могу од пластелина да праве одређене заставе, марке аутомобила итд.

3. Боцкалице. Детету можемо дати прилику да путем боцкалица направи неку једноставнију заставу.

4. Савијање папира (прављење авиона, шатора, капа) и сецкање маказама за папир са заобљеним врховима. Када се направе авиони на њима се нацртају заставе, организује се такмичарска игра у којој се деца такмиче чији авион ће даље одлетети, чији ће дуже летети итд.

5. Ређање коцки и слагалица.

6. На оловку или штапић фиксирати и намотати конац дужине 60цм на чијем крају се налази закачен неки лаки предмет, нпр. рибица направљена од папира. Затим се организује такмичарска игра у којој се деца такмиче ко ће пре спустити рибицу у „воду“, а након тога спашавају рибицу, тако што ће брзо одмотавати и намотавати конац на чијем је крају рибица. У игри треба да су ангажовани прсти обе руке.

7. Кликери!
IGRAAAA
Ротација и вежбе за равнотежу

Значај једног од најкомпликованијих покрета у простору, ротација око своје осе, постаје јасан када знамо које све структуре учествују у њему. Вестибуларни апарат унутрашњег уха преноси импулсе до структура можданог стабла, а одатле до једра великог и малог мозга, који су опет повезани са III IV и V кранијалним нервом, који између осталог утичу на покрет очију. Јасно је да овакав компликован физиолошки процес мора да буде развијен у раним годинама живота. У каснијим годинама живота тешко је утицати на овај процес. Чињеница је да код деце постоји интезиван процес сазревања мозга, те се тај период мора искористити да помогнемо детету што бољи развој природних потенцијала.

Задатак 1.

Дете се врти раширеним рукама 10-15 секунди око своје осе. Након тога зажмури и одржава равнотежу. После кретке паузе опет понови исту вежбу и те циклусе понавља 2-3 пута (увек се врти на једну страну у току једног дана, а други дан мењамо страну).

Задатак 2.

Уколико постоји трамбулина (само са сигурносним тракама), свакодневно се раде вежбе скакања и превртања у трајању од 5-10 минута. Када дете после одређеног времена стекне осећај простора, ово ће му бити омиљена игра.

Задатак 3.
Ходање по линији (за млађи узраст) или ходање по греди (за старији узраст).

Текст је преузет из књиге “IQ детета- брига родитеља” аутора др Ранка Рајовића.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Један коментар на "“IQ Детета – брига родитеља” – др Ранко Рајовић"

  1. Бојан каже:

    7. Кликери!
    Кликере су законом забранили у Македонији. Невероватно.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама