Скупа цена цивилизацијског напретка.
Резултати нових дугогодишњих научних студија показују осетан пад интелигенције код млађих људи.
Нова студија са 730.000 тестова коефицијента интелигенције, коју су спровели стручњаци из Норвешке, показује веома забрињавајуће резултате, нарочито по правилима Флиновог ефекта.
Наиме, новозеландски научник Џејмс Флин утврдио је да просечни коефицијент интелигенције становништва у многим деловима света расте око три бода по деценији.
Тестови интелигенције се сваких неколико деценија стандардизују тако да се просек дефинише као коефицијент 100, а стандардно одступање износи 15 бодова.
Ко је крив што су деца све мање интелигентна?
Компјутери, паметни телефони и друштвене мреже Родитељи који им не посвећују довољно пажње Школа – деца више ништа не уче Ријалити програми Сви они који су имали прилику да у деци изграде љубав према књигама, а нису је искористили
Нова студија прикупила је резултате тестова младих Норвежана у доби између 18 и 19 година који су тестирани у оквиру обавезне војне службе. Од 1970. до 2009. године тестовима су приступали млади рођени између 1962. и 1991.
Резултати су показали да је до промене у Флиновом ефекту дошло након 1975. године, тако да је свака следећа генерација бележила седам бодова мање.
И студија која обухвата британске тинејџере показала је да је 2009. године коефецијент интелигенције четрнаестогодишњака у Великој Британији за 28 година, у просеку, пао два бода, а код малишана из средње класе чак за шест.
Сви стручњаци истичу да није реч о генетици, већ о лошем васпитању, начину на који млади проводе време, те врстама игара и забаве, као и времену које (не) проводе читајући.
Постоји и друга утешна могућност – да савремени тестови нису прилагођени да на одговарајући начин вреднују савремену интелигенцију, односно да фаворизују застареле начине размишљања који се мање наглашавају у савременом образовању и васпитању младих.
Тестови интелигенције, углавном, настоје да мере кристализовану и флуидну интелигенцију.
Флуидна интелигенција представља способности које су више биолошки одређене, а важна је при решавању нових проблема у којима знање и искуство нису од велике користи.
Она је нека врста природне интелигенције која представља потенцијал за развој кристализоване интелигенције, а интензивно се развија до адолесценције, те врхунац достиже до 16. или 17. године.
Кристализована интелигенција представља знања, вештине и способности које појединац развије током живота, наводе научни портали.
Извор: СРНА