Говором дете развија интелектуалне способности – кад нешто каже, оно покушава речима изразити мисли. Тако мисли постају јасније.
Говор је повезан с целокупним развојем детета, а посебно с развојем мишљења. То је компликовани психофизиолошки процес који се развија на основи биолошких и психолошких фактора и околине. Говор је важан фактор за развој личности и за њену социјализацију.
Говором дете развија интелектуалне способности – кад нешто каже, оно покушава речима да изрази мисли. Тако мисли постају јасније. Дете напредује од спознајно-практичног ка вербално-апстрактному мишљењу. Дете изговара оно што спозна, развија способност именовања, комбиновања, предвиђања – то су речи стваралаштва. Говор се најинтензивније развија у предшколском добу, а усавршава се цео живот.
Услови за развој говора
За правилан развој говора морају бити испуњени одређени услови. Основа за тај развој је здрав нервни систем с интрактним говорним центрима и нервним везама између њих, а њихов је задатак надзор и усклађивање деловања говорног апарата. Осим тога, морају бити правилно и добро развијене и психичке функције као што су: пажња, запажање, мишљење и памћење са слушним памћењем. Чула морају бити развијена, а говорни апарат здрав. И на крају, врло је важан и правилан и узоран говор у дечјој околини.
Развој говора почиње око 15. месеца старости. Обично девојчице проговоре пре дечака. Међу децом су, наравно, и индивидуалне разлике које су условљене изразитијом диспозицијом за комуникацију, јачом мотивацијом за говорну активност и већом спремношћу за слушање и опонашање. До 3. је године говор обликован у грубим потезима. Дете изговара већину гласова и употребљава готово све врсте речи. Научене речи већ може повезати у кратке реченице.
Прва година
У првој години старости имамо фазу коју зовемо »припремно предфонетичко доба«.
Има више нивоа:
– ВРИШТАЊЕ (вокализација) Сви гласови које дете производи инстинктивно су неопредељени, али су слични самогласницима (вокалима). Ти су гласови нека врста припреме за каснију изведбу самогласника.
– БРБЉАЊЕ Брбљање је ненамерно и рефлексно. Оно је израз дечјег (не)задовољства.
– ТЕПАЊЕ У другој половини прве године дете почиње ритмички да понавља слогове.
– ЕХОЛАЛИЈА Ехолалија је доба када дете почне да опаонаша говор одраслих. Та појава битно утиче на даљи развој говора. Дете слуша говор околине, разне шумове и звукове и све то покушава да опонаша мимиком и покретима. То опонашање је инстиктивно, али слушањем и опонашањем околине почиње да му прелази у навику. Пред крај прве године знатно се развија дететово слушно схватање па се стога поправља и његово разумевање говора. Утицај позитивних емоција битно утиче на развој способности разумевања говора, а све то доприноси дететовом бржем развоју.
Доба обликовања говора
Нека деца изговоре прву реч већ у осмом или деветоме месецу; највише деце у једанаестом или дванаестом. То је процес усвајања израза који су повезани с најосновнијим потребама и осећајима детета. Сваки израз означава целокупну ситуацију. О првој речи говоримо када је веза између речи и особе или предмета логична. Прве речи означавају мисли или реченице и зовемо их »монореме« (реченица-реч). То је доба када дете због недовољно развијеног слушног центра не може прецизно репродуковати речи. Разлог томе је што је моторички део дечјег говора слабије развијен него сензорини – дете разуме много више него што може рећи.
Доба првог говора почиње између 15. и 18. месеца старости. То је време када је дете већ стабилније и није више толико обузето ходањем. Дете тада спозна да свака реч има тачно одређено значење. Постаје радознало. Пита: »Што је то?« То питање увек поставља одраслима и тиме их упозорава на своју растућу потребу за говорним изражавањем.
При крају треће године старости нормално развијено дете разликује све гласове, чак и оне које само још не артикулише правилно. Разуме говор и само говори, али је очигледна разлика између схватања говора других и личне говорне активности.
Узроци сметњи у говору
Говор је важно средство за контакте међу људима па су зато сметње у његовом развоју узрок тешкоћа у друштвеним односима. Говор је важан из више аспеката. Постоји више узрока сметњама у говору. Понекад су физичке, а најчешће социјално-емотивне природе. Физички узроци обично су сметње на органима који омогућавају говор (зечја усна, неправилно распоређени зуби, раздељено непце). Узрок може бити и оштећен слух. У таквим случајевима дете не чује у целини туђи, а ни свој говор. Сметње у говору понекад могу бити и последица погрешног учења, а понекад их узрокују и психосоцијалне сметње и психонеурозе.
Мумлање и муцање
Два најчешћа облика говорних сметњи су мумлање и муцање.
Kод мумлања се ради о погрешној артикулацији, а код муцања о сметњама у ритму говора. Мумлање се најчешће појављује у предшколском добу, понекад и у првом разреду основне школе. Може настати као последица погрешног учења, а понекад може бити знак менталне заосталости. Изговарање је непотпуно и због тога неразумљиво.
Муцање је врло честа говорна сметња, поготово када се ради о интензивном усвајању говора. Говорећи, дете застаје, понавља почетне или завршне слогове, а ни ритам говора није му усклађен. Сами гласови правилно су артикулисани, али их дете не може течно изговорити.
Најчешће се овај проблем појављује између 3. и 4. године старости јер тада дете жели на брзину да каже то што мора. Један од узрока муцања може бити органска сметња, али се најчешће ради о дететовој унутрашњој напетости или трауми.
Сваки од тих случајева треба посебно и комплексно проучити јер постоји опасност да претераном марљивошћу направимо више штете него користи.
Подстицање дечјег говора
У почетку дете више разуме него што може да каже.
Развојем и подстицањем на говор смањује се разлика између активног и пасивног фонда речи. Предшколско дете веома је маштовито и креативно што се тога тиче. Воли да понавља речи, иако их не разуме. Дечју пажњу највише привлачимо ритмом па су зато за најмлађе врло важне различите песмице, бројалице које деца желе стално да слушају и понављају. Приближно сваке године дете продужи реченицу за једну реч. За дете старо 2 године карактеристична је реченица с две речи, за петогодишње дете с пет речи. Дете дуго времена одговара само једном речју и кратком реченицом јер је и његова пажња краткотрајна и зато стално мења своје активности.
Зато су његове реченице испрекидане, неповезане, често му понестане и речи. И још нешто за родитеље који претерано забринуто прате развој говора свог детета и упоређују га с вршњацима: и између деце постоје индивидуалне разлике. Ако дете говор разуме, не требате се бојати да неће пре или касније и проговорити.
Говоримо и слушајмо!
Не заборавимо да говор није самом себи сврха. Родитељи морају пазити и на разговор, на квалитету комуникације која се развија између људи, било да се ради о разговору с вршњацима или у породици. Разговарајући с дететом, изграђујемо и допуњавамо дететове спознаје. Разговор га усмерава на самостално размишљање и закључивање. Разговор није једносмеран пут! Деца се морају научити да слушају саговорника, причекати да дођу на ред, а не да говоре у исто време када и његов саговорник.
У предшколском би раздобљу дете ваљало научити како на културан начин да комуницира са одраслима и са својим вршњацима, а не да само говори!
Приредила Слађана Пантовић