Зашто су млади нарцисоидни и лењи? Родитељи су криви, аплаудирали су им за сваку глупост

јул 12, 2017

Родитељи су криви, аплаудирали суи м за сваку глупост

 
“MILLENNIAL”, односно “millennial generacija”, представља особу или генерацију која је рођена између краја 1970-их. и почетка 2000-их., односно особе које тренутно имају између 15 и 40 година старости.
Шефови широм света се муче са својим миленијалским запосленицима; кажу како збуњују своје надређене, како сматрају да заслужују више, како су нарцисоидни, лењи и тешко је с њима сарађивати.
Промашене родитељске стратегије
Али, према мотивацијоном говорнику и аутору Симону Синеку, овакво понашање је резултат промашених родитељских стратегија.
Синек је, у интервјуу за Индепендент, говорио како је родитељство, у комбинацији с друштвеним мрежама, радном околином створило генерацију оптерећену ниским самопоштовањем.
Према 43-годишњем Синеку, родитељи миленијалаца су тек сад схватили како су се њихове родитељске стратегије изјаловиле.
Рекао је како су стално говорили својој деци како су посебни и да могу да имају све што пожеле у животу. Деца су добијала медаље за последње место И ако не би упала у најбоља друштва и клубове, родитељи би приговарали. То значи да је улазак у стварни свет био шок, а слике деце о самима себи су биле разбијене.
“То је било време кад је похлепа била добра ствар, а родитељи су одгајали децу да буду индивидуалци и да себе стављају на прво место. Иако то добро звучи у теорији, родитељи су, такође, терали своју децу да имају најбоље оцене и да се фокусирају на лествице успеха и на зараду, што их је оставило збуњенима”, каже Синек.
 
Стрес због каријере
Синек каже да познаје миленијалце који су знали да оду до својих шефова и траже унапређење, али отворено признајући како само желе титулу, без повишице. Разлог лежи у томе што многи миленијалци осећају потребу да на Фацебооку или ЛинкедИну покажу свима како брзо напредују на положајима, брже од осталих:
“Kад видимо вршњаке који су добили унапређење, аутоматски се ствара стрес да нам каријера не напредује довољном брзином”
Други проблем с којим се треба суочити је равнотежа здравог живота и посла. Иако је у принципу ово исправно поимање концепта односа живота и посла, чини се како је ипак преувеличано и погрешно интерпретирано.
Синек сматра како се претерује у схватању овог концепта; док су се старије генерације оећале прикованим уз радне столове, многи милениалци сваког дана напуштају посао тачно у пет сати И одбијају пословне позиве или маилове преко викенда. Овакав став је један од разлога због којих имају репутацију нарцисоидности.
Честа нарцисоидност
Истраживања можда показују да миленијалска генерација има високо самопоуздање, али уз то често долази нарцисоидност и подложност потврдама о квалитету које долазе од других. “Извештаји о самопоуздању и показивању колико је неко самопоуздан, нису иста ствар”, каже Синек.
Синек верује како ниско самопоштовање није миленијалска грешка, већ је проблем у томе што их је превише брига шта други мисле: “Миленијалци кажу како желе повратну информацију о свом послу, али заправо желе похвалу и да им се каже како обављају добар посао. Kад их критикујете, плачу или дају оставку”.
Међутим, нису само родитељи криви. Синек верује како одрастање у времену друштвених мрежа носи велику количину кривице због константне потребе за похвалама и неспособношћу за сналажење с критикама. Број лајкова и фоллоwера су постала нова друштвена валута, а једино око чега брину је њихов изглед и имиџ на интернету.
Наводи пример Дана очева; миленијалци објављују фотографије њих као деце са својим очевима на друштвеним мрежама, иако им очеви уопште не користе друштвене мреже. “Једноставно назовите своје очеве”, каже Синек.
Нестрпљива генерација
Друштвене мреже су створиле невероватно нестрпљиву генерацију која све жели одмах. Што је још горе, миленијалци се нигде не задржавају довољно дуго, ни на послу ни у везама.
Синек сматра како превише миленијалци приступа тражењу посла као потрази за благом, скачући с једног посла на други, без пружања праве шансе једном. Ипак, сматра како и данашње корпорацијско окружење, у којему се више брине за бројеве него за људе; не помаже стварању радне навике и ужитка у обављању дугорочног посла.
Млади људи сматрају како не смеју да троше време на посао, ако не раде на промени света. Ова опсесија са стварањем утиска на свет брине Синека, поготово зато што миленијалци често не знају како то да ураде:
Мењање света
“Апсолутно поздрављам миленијалце и све остале који желе направити промену. Међутим, бринем се да миленијалци, кад кажу да желе да промене свет, не знају како то да ураде и користе прешироке термине који не помажу. Kад схвате шта тачно желе да раде и мењају, лакше ће пронаћи радно место”.
Сматра како је врло важно појачати самопоштовање кроз помагање другима јер пословне организације и корпорације су презаузете да би им помагале.
Главна порука коју Синек жели да поручи је да миленијалци морају градити везе. Ако буду градили здраве и снажне везе, биће и сами срећнији, здравији и надахнутији:
“Ми смо друштвене животиње, а везе су језгра ужитка, среће и успеха у животу”.
Приредила Слађана Пантовић
Извор: index.hr
 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама