Početno čitanje podrazumeva poznavanje pojedinih glasova. Dok ih učitelj usmerava, đaci uče (upoznaju, prepoznaju, identifikuju, pamte) slova i odmah to znanje primenjuju u iščitavanju i čitanju (prvo kraćih lakših, zatim dužih, težih reči).
Učenici usvajaju slova i uče čitanje, aktivno učestvujući u različitim i dinamički organizovanim vežbama na času:
- Identifikacija zadatih slova na individualnim slovaricama, u složenim ili napisanim rečima u novinskim naslovima, reklamama, natpisima, itd.
- Izrada modela slova od štapića, plastelina, papira i sl.
- Ukazivanje na sličnost nekih slova i određenih predmeta
- Crtanje slova na tabli i u sveskama
- Iščitavanje reči i kraćih rečenica
- Sastavljanje i čitanje reči od zadatih slova i rečenica od zadatih reči
- Jezičke igre na slovaricama
- Rešavanje rebusa, ispunjaljki i ukrštenih reči
- Prva (učiteljeva, horska i individualna) čitanja udžbeničkih i nepoznatih pripremljenih kraćih tekstova
- Razgovor o sadržaju teksta, prepričavanje pročitanog
- Dopunjavanje započete rečenice
Iščitavanje se sastoji u polaganom, jasnom i neprekidnom izgovaranju, otezanju, povezivanju i spajanju svakog glasa sa sledećim glasom u reč. Pravilno je glasno iščitavanje gde se otegnuto izgovaraju svi glasovi, a nije pravilno glasovno iščitavanje u okviru koga se otegnuto izgovaraju samo vokali.
PRAVILNO -> k-k-k-k-i-i-i-i-š-š-š-š-a-a-a-a m-m-m-m-a-a-a-a-m-m-m-m-a-a-a-a l-l-l-l-a-a-a-a-s-s-s-s-t-t-t-t-a-a-a-a
NEPRAVILNO -> K-i-i-i-i-š-a-a-a-a Ki-Ša m-a-a-a-m-a-a-a
Kontinuirano polagano izgovaranje ili otezanje pojedinih glasova u iščitavanju ima opravdanja i smisla samo u početku. Učitelj ne treba sa insistira na brzini iščitavanja, ali ne treba otezati u izgovaranju glasova više nego što je to nužno.
U početku iščitavanja vrši se uočavanje glasova u reči sastavljanje reči glasova. Učenik treba da pokaže svako slovo kažiprstom čitajući nagla „otegnuto“, slovo po slovo, i to suglasnike i samoglasnike. Prve reči su kratke, poznate i njima se dodiruju suglasnici i samoglasnici (MIŠA), a kasnije se iščitavaju i duže, manje poznate reči gde se dodiruju suglasnici (MRAV, ZDRAVLJE, TRNJE…).
Posebnu važnost imaju učiteljeva horska iščitavanja jer služe kao uzorni modeli prvačiću.
Kada se uspešno obave vežbe govornog iščitavanja i kada ono preraste u čitanje, prevladana je najteža prepreka u učenju početnog čitanja, i nastaje etapa daljeg izgrađivanja tehnike i razvijanja logike različitih vrsta čitanja.