Majke koje u ishrani svojih beba prate savete SZO i drže se proporučenih tabela za uvođenje čvrste hrane, vrlo često ostaju zbunjene promenama koje svako sledeće istraživanje donosi. Do pre samo par godina preporučivalo se da se deci mlađoj od godinu dana ne daju alergeni poput jaja, kikirikija, jagoda. Sada je na snazi drugačija preporuka.
U Jutarnjem programu TV Prva danas je gostovao profesor dr Vojislav Perišić. Čuveni pedijatar gastroenterolog i stručnjak svetskog glasa, govorio je upravo o uvođenju čvrste hrane, naročito alergena u ishranu beba.
Uvođenje alergena
„Najbolji trenutak za uvođenje alergena je kad beba navrši četiri meseca, a pre nego što napuni šest. Ako uvodite pre četvrtog ili posle šestog meseca, mogućnost za razvijanje alergije je znatno veća. Dakle, namirnice poput jaja, mlečnih proizvoda, žitarica, mogu se ponuditi bebi kao ceo obrok, bez potrebe za laganim uvođenjem.” – kaže dr Perišić.
U jednom od svojih intervjua, govoreći o celijakiji, on upravo kaže da su daleko manje šanse da se ona razvije kod dece kojoj je gluten ponuđen u uzrastu od četiri meseca.
“Stari pedijatri, na primer profesor Čupić, on je uvodio jaja u ishranu beba od navršenog četvrtog meseca. Njagovo obrazloženje je bilo da ko jede žumance nema anemiju. Ove studije su u stvari potvrdile ono što smo mi i ranije znali, ali smo bili veoma oprezni”, naglašava profesor Perišić.
Kad je beba spremna za čvrstu hranu
„Odgovor na ovo pitanje je jednostavan. Onog trenutka kad pokaže interesovanje za ono što ukućani jedu i kada može da se namesti u položaj adekvatan za hranjenje. I naravno, kada izgubi instinkt izbacivanja hrane iz usta koji se obično i gubi u uzrastu od četiri meseca.” – tvrdi doktor.
Što se tiče alergena, ne treba se ustručavati ni kod beba koje imaju u porodici slučajeve alergije na hranu. Jer, istraživanja su pokazala da, što kasnije se alergeni uvedu, veće su šanse da se alergija razvije.
Čime započeti uvođenje čvrste hrane
Doktor je izričito protiv započinjanja dohrane uvođenjem pirinčanih kašica koje većina pedijatara preporučuje kao prvu bebinu hranu.
„Reći ću samo kratko – bljak. To ne treba da bude prva hrana koja se daje bebi. Treba počinjati povrćem, mesom, pa i žitaricama koje su prisutne u svakodnevnoj ishrani. Takođe, one namirnice koje majka planira prvo da uvede bebi treba da budu i deo njene svakodnevne ishrane tokom dojenja. Ovo kako bi se beba na te ukuse navikla i lakše ih prihvatila” – kaže dr Perišić
GMO u hrani za bebe
O genetski modifikovanoj hrani, doktor kaže da nema nikakvih dokaza da ona nema negativan uticaj na ljudsko zdravlje. I dok se jasni naučni dokazi ne pronađu i iznesu u javnost, on je izričito protiv toga da se u ishrani dece koristi GMO.
Priredila: A. Cvjetić