Ваша улога у изградњи емоционалне интелигенције детета

Приметли сте да је ваше дете у једном тренутку пуно радости и усхићености, а да се већ у другом тренутку љути, плаче или баца ствари по соби. Овакве ситуације можете искористити да своје дете још у најранијем детињству научите нечему добром. Баш када се дешавају успони и падови у емоционалном развоју детета, ви можете одиграти круцијалну улогу у каналисању његових лоших осећања и задржавању оних позитивних. Породично окружење је најбоље место где дете треба да научи ове животне лекције.

Сваки пут када помажете свом детету да разуме и да се избори са својим негативним осећањима, као што су бес, фрустрација или збуњеност, ви помажете развоју његове емоционалне интелигенције.

Дете са високим емоционалним IQ-ом боље излази на крај са својим осећањима, може лакше да превазиђе одређене кризе и да само себе подигне, може боље и јаче да се повеже са другим људима и може да формира веома јака пријатељства много лакше од детета са мањим емоционалним IQ-ом.

Висок степен емоционалне интелигенције омогућава детету да касније буде самоуверен, одговоран и успешан човек који се одлично сналази у интерперсоналним односим

Kако повећати емоционалну интелигенцију код детета?

Чувени психолог Џон Готман је дефинисао и описао низ тактика које се састоје из више корака, уз помоћ којих можете научити своје дете да анализира своја осећања и да се избори са конфликтом.

Слушати са емпатијом.

Усмерите сву своју пажњу на дете док вам говори како се осећа, а затим му узвратите све то што је оно рекло вама. Ако сумњате да се дете осећа изостављено и усамљено зато што ви проводите доста времена са својим новорођеним дететом, питајте дете да ли је то разлог његове љутње. Ако се оно сложи са вама, онда можете рећи да је у праву и да ви заиста доста времена проводите са бебом.

Помоћи ће и ако му испричате како сте се ви осећали усамљено када сте добили брата или сестру, и како су ваши родитељи вама помогли да се осећате боље. Дете ће тада схватити да сви имају оваква осећања и да ће она проћи.

Помоћи детету да именује осећања.

Будући да имају скроман речник и скромно разумевање појмова, деца често имају проблем да опишу шта осећају, а ви им можете помоћи тако што ћете га упознати са неким новим појмовима и објаснити му шта они значе. Ако се дете осећа разочарано што није отишло у парк, можете га питати да ли се осећа тужно због тога, и на тај начин подстакнути разговор о одређеном осећању.

Детету треба објаснити и да је нормално да има и помешана осећања у неким ситуацијама, нпр. када се осећа и уплашено и узбуђено првог дана одласка у вртић.

Подржати дететова осећања.

Уместо да у некој ситуацији кажете детету да нема разлога да се осећа овако или онако, најбоље је да кажете да га разумете зашто га то нервира, и да ви веома добро знате да то уме да буде узнемирујуће. Нпр. уколико је дете бесно јер не може да састави слагалицу и онда почне около да баца делове слагалице, тада му можете рећи да разумете колико некада склапање слагалице може бити фрустрирајуће. Ако му говорите да су његове реакције исхитрене и непристојне, дете ће помислити да треба да их скрива.

Искористити конфликтне ситуације за решавање проблема.

Границе се морају знати. Уколико дете удари друго дете зато што му је срушило кулу од коцкица нпр, морате му ставити до знања да разумете зашто га је то изнервирало, али да не сме да удари друго дете и можете га питати шта друго може да уради како би се ослободило беса. Ако не зна шта да одговори, пружите му неке опције – да стегне зубе и стомак, удахне дубоко и да кроз издах избаци сав бес, и да се након тога осећа добро што је повратило контролу над својим осећањима. Или да кроз речи избаци сва лоша осећања. Дете мора да схвати да је у реду да осећа бес, све док не повређује другу децу и док не научи да га се ослободи.

Постати узор који ће и сам бити смирен.

Сваки родитељ треба да обрати пажњу како и сам реагује у тренуцима када га дете изнервира. Не смете дозволити себи да будете груби на речима када сте љути. Пробајте да кажете детету да вас узнемирава када нешто ради, али не и да кажете да вас дете излуђује. Тада ће дете разумети да вас не нервира оно само, већ његово понашање. Трудите се да избегнете константне критике које уништавају самопоуздање детета.

Битно је да и ви сами умете да препознате и да се носите са својим осећањима. Немојте скривати своје негативна осећања од детета, само откријте и усвојите прави начин да их каналишете. Скривање осећања ће додатно збунити дете.

Извор: bebo.club