Удружење Образовни мостови Балкана организовало је у периоду од 24. до 25. априла међународну научну студијску посету и конференцију која је реализована у хотелу Весна Тополшица за 130 учесника из региона са циљем размене знања и искуства у областима васпитања и образовања деце.
Оно што смо прво приметили на фотографијама словеначких вртића јесте колико су уређени и у којој мери је брига о простору у ком деца бораве на високом нивоу.
”Посета вртићу и школи у Словенији је подразумевала директан увид у садржаје простора, присуство дечјој игри, активностима, рутинама и ритуалима, разговор са васпитним особљем као и презентацију установе и програма рада коју је директорка установе поделила са учесницима.” – каже за наш портал Љиљана Рељић, васпитач ПУ ”Наше дете“ из Шапца.
Како каже, на нивоу вртића реализују се различити пројекти и програми. Ту је, рецимо, фит-вртић који се бави развијањем и стварањем учења кроз кретање и кретања кроз игру. Затим еко-школе, чији је циљ спровођење активности са еколошким садржајем: брига о природи, одвајање отпада, сетва биљака.
Шумски вртић подразумева боравак у шуми током различитих годишњих доба развијање позитивног става према природном окружењу, а пројекат Корак ка Сунцу обухвата упознавање и прихватање различитости – упознавање са различитим облицима инвалидитета, развојним дефицитима.
”У сваком простору доминира је једноставност без оптерећујућег садржаја, уредност, ред, склад. Дрвене играчке, конструктори, материјали за манипулацију. Уочљива је самосталност деце у рутинама и самостална брига о себи. Акценат је на квалитету односа и он је на завидном нивоу између деце, али и између деце и запослених. Нешто што се види, препозна и осећа. Атмосфера је опуштајућа.” – рекла је Љиљана за наш портал.
Како каже, видљив је садржај пројекта у простору, али без оптерећења садржајима визуелног типа, присутни су материјали практичног-манипулативног карактера.
”Садржаји се не постављају за фотографисање, већ за употребу. Има доста дидактике ручно направљене са различитим садржајима – пројектима или подстицајима за развоја вештина. Рутине доминирају у сваком простору и визуелно су обележене (нпр. употреба чаша).” – истиче Љиљана.
Академик и професор Едина Шарић са Едукацијско-рехабилитацијског факултета у Тузли која је уз Љиљану Речић и оснивач удружења Образовни мостови Балкана каже да је друго студијско путовање већ договорено са вртићем и школом у Мађарској.
”Наш циљ је да стручно усавршавање оплеменимо и подигнемо на један ниво више.” – казала је проф. др Едина Шарић.