Između zakona i stvarnosti — gde se nalaze granice ovlašćenja nastavnika u srpskim školama
Srpsko obrazovno zakonodavstvo poslednjih godina prošlo je kroz temeljnu reformu, ali između slova zakona i školske svakodnevice i dalje zjapi provalija. Ova analiza propituje šta nastavnici u Srbiji zapravo jesu i nisu ovlašćeni da urade — i zašto je ta granica i važnija i zamućenija nego ikada pre.
Zakonski okvir: što je novo, što je ostalo
Osnovna referentna tačka je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), koji je od svog donošenja 2017. godine menjan više puta, a poslednje izmene i dopune stupile su na snagu u martu 2025. godine (Sl. glasnik RS, br. 19/2025). Uz njega funkcionišu i posebni zakoni — o osnovnom i o srednjem obrazovanju — te niz pravilnika: o protokolu postupanja u slučajevima nasilja, o ocenjivanju, o dozvoli za rad nastavnika, i školski akti koje svaka ustanova donosi samostalno.
Izmene iz 2023. i 2025. godine bile su direktno motivisane povećanom zabrinutošću za bezbednost u školama, posebno nakon tragičnih događaja u maju 2023. Kao što se navodi u obrazloženju izmena zakona, izmene i dopune Zakona treba da dovedu do efikasnijih rešenja kroz odgovarajuće podzakonske akte i akte ustanova, kada je u pitanju smanjivanje procenta nasilja, odnosno efikasnije postupanje u slučajevima nasilja u ustanovama.
Jedna od ključnih novina tog talasa reformi bila je i uvođenje pojačanog vaspitnog rada kao obaveznog koraka pre izricanja disciplinskih mera, kao i uvođenje odlaganja ispisnice učeniku koji je pod vaspitno-disciplinskim postupkom — čime je zatvoren čuveni „bekstveni prolaz“ kojim su nasilni učenici menjali školu pre okončanja postupka. Kao rezultat rada radne grupe, izmenjene su i precizirane odredbe Zakona koje se odnose na ocenjivanje vladanja učenika, odgovornost učenika i roditelja, pojačan vaspitni rad prema učeniku koji vrši povredu pravila ponašanja, a uvedeno je i da se u okviru pojačanog vaspitnog rada realizuje i društvenokorisni, odnosno humanitarni rad.
Šta nastavnik može: zakonska ovlašćenja
1. Verbalno upozorenje i opomena
Ovo je osnovno i neosporno ovlašćenje svakog nastavnika. Može upozoriti učenika koji ometa nastavu, podiže glas, koristi telefon ili se ponaša nepristojno. Opomena je prva karika u lancu vaspitnih mera i nastavnik je izriče samostalno, bez posebnog postupka.
2. Upravljanje razredom: zamoliti učenika da napusti čas
Nastavnik nema formalno zakonsko ovlašćenje da sam „udalji“ učenika u smislu propisane mere — to je isključivo nadležnost direktora. Ono što nastavnik može jeste da, u okviru upravljanja razredom, zatraži od učenika koji ozbiljno ometa nastavu da napusti učionicu i ode kod dežurnog nastavnika ili odeljenjskog starešine. Učenik ne sme biti ostavljen bez nadzora. Ova praksa postoji i primenjuje se u školama, ali nema isti pravni status kao formalno udaljenje.
Formalna suspenzija (udaljenje 5–20 radnih dana) isključivo je u nadležnosti direktora, koji donosi rešenje tek nakon procene tima za zaštitu i samo u vaspitno-disciplinskom postupku pokrenutom zbog teže povrede — unošenje droge, oružja ili nasilje (ZOSOV, član 85, stavovi 11–16). Nastavnik može prijaviti situaciju i biti okidač postupka, ali samu odluku o udaljenju ne donosi.
3. Prijavljivanje problema radi pokretanja pojačanog vaspitnog rada
Nastavnik ima pravo — i obavezu — da prijavi odeljenjskom starešini uočene probleme u ponašanju učenika koji krši pravila, ugrožava druge ili neopravdano izostaje. Plan pojačanog vaspitnog rada, međutim, sačinjava odeljenjski starešina zajedno sa stručnim saradnicima (pedagogom, psihologom) i timom za zaštitu — ne predmetni nastavnik. Nastavnik je prva karika koja upućuje signal, ali formalni pokretač i vodič procesa je škola kao ustanova, a konkretno odeljenjski starešina. Zakonom je propisana obaveza škole da pokrene pojačan vaspitni rad čim učenik neopravdano izostane sa nastave pet časova ili počne da krši pravila ponašanja.
4. Predlaganje vaspitnih i vaspitno-disciplinskih mera
Nastavnik može predložiti izricanje mera — ali ih sam ne izriče. Čak ni najlakša formalna mera — opomena — nije u isključivoj nadležnosti predmetnog nastavnika. Opomenu i ukor odeljenjskog starešine izriče odeljenjski starešina, ukor odeljenjskog veća izriče odeljenjsko veće, ukor direktora — direktor, a strogi ukor — nastavničko veće. Predmetni nastavnik prijavljuje problem i može biti predlagač, ali organ koji izriče meru uvek je telo škole, a ne pojedinačni nastavnik.
5. Praćenje i evidentiranje vladanja
Nastavnik vodi evidenciju o prisustvu i vladanju učenika na svom predmetu i ova evidencija je zvanična osnova za ocenjivanje. Vladanje se od 1. do 5. razreda ocenjuje opisno i ne ulazi u opšti uspeh. Od 6. do 8. razreda ocena iz vladanja je brojčana i ulazi u prosek — isto važi u srednjoj školi. Ocenu iz vladanja utvrđuje odeljenjsko veće na predlog odeljenjskog starešine — ne predmetni nastavnik.
6. Oduzimanje ometajućeg predmeta privremeno
Ako učenik koristi mobilni telefon ili drugi predmet kojim ometa nastavu, nastavnik ga može zamoliti da ga odloži. Pojedine škole koje su usvojile interne pravilnike o zabrani telefona predvidele su i konkretnije procedure, ali osnova uvek mora biti u aktu škole, ne u ličnoj odluci nastavnika. Prema smernicama Ministarstva prosvete, najčešća praksa podrazumeva da svi lični digitalni uređaji budu isključeni tokom čitavog školskog dana, ali škola treba jasno da komunicira sa učenicima i njihovim roditeljima da korišćenje ličnih digitalnih uređaja u školi jeste omogućeno pod jasnim pravilima koja moraju strogo da se poštuju.
7. Prijavljivanje sumnje na nasilje — zakonska obaveza sa rokom
Ovo nije samo pravo — to je zakonska obaveza s preciznim rokom. Nastavnik je dužan da odmah po saznanju, a najkasnije narednog radnog dana, podnese pismenu prijavu direktoru da je učinjena povreda prava deteta ili učenika. Svaki zaposleni koji prisustvuje ili sazna za nasilje obavezan je da reaguje — prekine nasilje ili pozove pomoć. Propuštanje ove obaveze sama je po sebi povreda radnih dužnosti.
Šta nastavnik ne sme: jasne zabrane
1. Fizičko kažnjavanje — apsolutna zabrana
Ovo je najjasnija i najtvrđa granica. Zakon ne ostavlja nikakav prostor za interpretaciju. Pod fizičkim nasiljem smatra se fizičko kažnjavanje deteta, učenika ili odraslog od strane zaposlenog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi; svako ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja deteta, učenika, odraslog ili zaposlenog; nasilno ponašanje zaposlenog prema detetu, učeniku ili odraslom.
Posledice su teške: ako bi nastavnik sam udario učenika, mogao bi da ostane i bez posla i bez licence za rad. Naime, član 111. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jasno zabranjuje nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.
Gubitak licence nije samo formalna sankcija. Licencu za rad u prosveti do sada je izgubilo 46 nastavnika po ovoj osnovi — i ta zabrana važi čak i ako nastavnik na sudu dokaže da nije kriv, jer je raniji zakon omogućavao oduzimanje licence pre okončanja sudskog spora. Upravo je ovaj problem bio jedan od razloga za najavljene izmene zakona.
2. Psihičko i emocionalno zlostavljanje
Vikanje, ponižavanje, sarkazam usmereni na ličnost učenika, javno ismejavanje, etiketiranje — sve ovo spada u zakonom zabranjeno psihičko nasilje. Pod psihičkim nasiljem smatra se ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva. Ova zabrana važi i za digitalnu komunikaciju nastavnika sa učenicima.
3. Smanjivanje ocene kao kazna za loše ponašanje
Ovo je jedna od češće narušavanih, ali jasno propisanih zabrana. Učeniku se ne može umanjiti ocena iz predmeta zbog odnosa učenika prema vannastavnim aktivnostima ili neprimerenog ponašanja u školi. Ocena mora da odražava znanje iz predmeta — i ništa više. Vladanje se ocenjuje posebno i kroz posebnu proceduru.
4. Primoravanjem učenika da ostane u učionici bez nadzora
Nastavnik nema pravo da zatvori učenika, izoluje ga ili ga zadrži bez nadzora kao kaznenu meru. Fizičko ograničavanje kretanja učenika zabranjena je praksa.
5. Pretresanje torbe ili osobnih predmeta učenika
Nastavnik nema ovlašćenja za pretres. Odeljenjski starešina, vaspitač, nastavnik i stručni saradnik dužni su da obezbede zaštitu deteta i učenika od proizvoljnog ili nezakonitog mešanja u njegovu privatnost, porodicu ili prepisku. Sumnju na posedovanje nedozvoljenih predmeta nastavnik prijavljuje direktoru ili dežurnom nastavniku — postupak dalje vodi ovlašćeno lice u prisustvu roditelja.
6. Otkrivanje ličnih podataka učenika
Nastavnik ne može javno saopštiti medicinske, socijalne ili porodične podatke o učeniku, niti ih koristiti kao polugu u disciplinskim situacijama. Ovo je posebno relevantno u kontekstu učenika sa smetnjama u razvoju ili učenika iz osetljivih socijalnih kategorija.
7. Naplaćivanje nadoknade ili ucenjivanje ocenom
Apsolutna je zabrana svako finansijsko uzimanje od roditelja u zamenu za bilo kakav tretman učenika. Ucenjivanje ocenom u bilo kom obliku predstavlja težu povredu radne obaveze.
Zona sumraka: šta nije jasno propisano
Između onoga što jeste i što nije dozvoljeno, postoji značajna zona gde zakon ćuti ili govori nejasno — a upravo tu dolazi do najvećeg broja nesporazuma.
Mobilni telefoni ostaju klasičan primer. Sve je više škola u Srbiji koje su zabranile da se koriste mobilni telefoni tokom nastave, a internim pravilnicima predviđene su i sankcije za učenike kod kojih nastavnik nađe mobilni telefon tokom časa. Problem je što bez internog akta škole nastavnik nema jasno zakonsko ovlašćenje da telefon oduzme — može samo zahtevati da se isključi. Jedan nastavnik koji se oglasio u medijima rekao je otvoreno: „Zvanična zabrana postoji, ali nastavnik je nemoćan ako učenik koristi telefon i može samo da ga opomene. Nastavnik može samo da zamoli učenika da isključi telefon, ali ne i da mu uzme aparat.“
Na to se nadovezuje i pitanje digitalnog nasilja prema nastavnicima — snimanje nastavnika i objavljivanje na društvenim mrežama bez dozvole. Zakon zabranjuje digitalno nasilje, ali procedure su spore, a nastavnik se u međuvremenu nosi sa snimcima koji kruže internetom.
Suspenzija je još jedna nova kategorija. Najinteresantniji i najzvučniji novitet u školskoj 2024/2025. godini bila je kazna suspenzije đaka na period od 5 do 20 dana tokom kojih ne bi mogli da prisustvuju časovima u školi. Rešenje o udaljenju donosi direktor — nastavnik ga ne može primeniti samostalno.
Disciplinska odgovornost nastavnika: kada sistem gleda na drugu stranu?
Važno je naglasiti da disciplinska odgovornost nije jednosmerna ulica. Protiv nastavnika je moguće sprovesti disciplinski postupak, plata može biti smanjena za 20 odsto tokom tri meseca za lakše povrede, ili do 35 odsto tokom šest meseci za teže povrede.
Međutim, i nastavnici su sve češće žrtve nasilja. Zakon propisuje da je nasilje zabranjeno i prema nastavnicima, ne samo prema učenicima. U školi je zabranjen svaki oblik nasilja i zlostavljanja od strane učenika ili roditelja nad nastavnikom, stručnim saradnikom i drugim zaposlenim licima, a zbog povrede ove zabrane od strane roditelja podnosi se prekršajna ili krivična prijava.
Zaključak: zakon kao mapa, stvarnost kao teren
Srpski obrazovni zakon je u poslednjih nekoliko godina napravio iskorak — uveo je pojačan vaspitni rad, zatvorio rupe kroz koje su nasilnici bežali iz škole, povećao kazne za roditelje, i jasno definisao šta je nasilje. To su pozitivne promene.
Ali nastavnik u učionici i dalje funkcioniše u sistemu koji od njega zahteva puno a daje mu malo. Zakon mu jasno govori šta NE SME — a to je ispravno. Nema mesta fizičkom kažnjavanju, ponižavanju, narušavanju privatnosti, kažnjavanju ocenom. Ove granice su čvrste, opravdane i moraju se poštovati.
Ono što je manje jasno jeste šta MOŽE — posebno u situacijama koje zakon nije detaljno predvideo. Telefoni, snimci, socijalni mediji, digitalno nasilje prema nastavnicima — sve to su zone gde zakoni kasne za stvarnošću.