Веће плате неће вратити достојанство наставницима јер се достојанство не добија новцем

новембар 10, 2019

Добро се сећам дана у основној, а посебно средњој школи и добро се сећам учитеља и наставника – и оних добрих и оних лоших. У разговору с данашњим ученицима, чини се да су ствари и даље исте, као и у свакој струци има оних које сви цене, који су у својем послу професонални и квалитетни, али има и оних који ту као да су само успут, провлаче се и успут су врло некоректни и непрофесионални. У штрајку учитеља и наставника за увећање  плате који траје већ дуго, често се наглашава да је ово борба за њихово достојанство. Бојим се да се то достојанство ипак неће добити новцем, чак и ако се њихови захтеви испуне.

Имали смо у средњој школи ту једну наставницу, вансеријску, ценили смо је и тада, ценимо је и данас. Истицала се међу осталима, била је изузетно квалитетна наставница: поштена, стручна, према нама топла и с нама блиска, али уједно и не преблиска. Знала је границу у свему. Исправљала би испите у року дана или два, ако не би знала неки одговор на питање, то је записала и сутрадан дошла с одговором. Била је то уистину најбоља наставница, а ученици су је (чак и они који нису вољели тај предмет сам по себи!) поштовали и цијенили и када би добили један и када би добили пет.

Ученици препознају лоше наставнике

Било је кроз моје основно и средњошколско образовање још пар наставника којих се јећам као квалитетних. Можда нису били толико посебни као ова наставница, али су их ученици препознавали и за њих се знало да су добри. У разговору с колегама из бившег разреда сваки пут изнова ми се потврди да то није био само мој субјективан утисак. У школи се увек зна ко је добар, а ко лош наставник.

Нажалост, тих других, лоших, било је јако пуно. Нисмо их поштовали, ценили, па ако хоћете ни волели. У разговору с колегама у редакцији, сви се сећамо таквих наставника, а у разговору с данашњим ученицима, видим да ни они немају поштовања према великом броју својих наставника.

Ученици препознају лошег наставника. То је онај тип који, рецимо, сваки пут дође и каже “три пут прочитајте нову лекцију и одговорите на питања” или онај који не зна решити већину задатака које даје ученицима, или онај који предаје лекцију искључиво читајући реченице из књиге. Или они који гледају кроз прозор 45 минута док ученици седе у клупама и раде – што год. Или они који сваки пут намерно касне на час десетак минута. Или они који већ 30 година користе исте материјале иако се од тада све променило. И то нису изоловани случајеви.

Достојанство се не добија новцем
Последњих година  наставници и учитељи штрајкају. Траже веће плате и то је њихово право. Често истичу још једну ствар, а то је да је овај штрајк борба за њихово достојанство. Како ће тачно штрајк или још боље новац, ако и добију повећање коефицијената, помоћи онима који су изгубили достојанство?

Достојанство је, према Великом речнику хрватскога језика Владимира Анића, укупност врлина које побуђују поштовање. Достојанство је унутар особе, али га она добива кроз поштовање од других људи, у овом случају, првенствено од ученика. Управо зато је став ученика према наставницима важан јер се особа осећа достојанственом онда када је другима вриједна, када је други поштују.

Законом се тражи да се праву на образовање да предност над правом штрајкања
Постоје они који су достојни, како сам већ објаснила, ученици их препознају. Они су, чини ми се, често тихи, али поносни на оно што раде. Ученици их цене не знајући колика им је плата. Што се њих тиче, ти наставници би били једнако цењени да имају плате хиљаду пута мање и хиљаду пута веће. Онима које ученици не цене неће помоћи ни повећање коефицијента од 60 посто.

Не желим умањити чињеницу да новац може мотивисати особу да боље ради свој посао, али дефинитивно сам сигурна да повећање плата неће придонети томе да одједном огроман број наставника потпуно промијени плочу и почне квалитетно обављати свој посао. Дефинитивно би им новац пружио веће задовољство, али тешко се може рећи да би им то вратило и достојанство.

Новац не доноси достојанство, ученици неће некога ценити зато што има више новца – у крајњој линији, цените ли председницу и премера због њихових високих плата? Исто тако, имају ли студенти више поштовања према професорима на факултетима само зато што имају више плате? Мислим да не. Средњошколску наставницу с почетка приче ценим више него велик број професора с факултета. Њезино достојанство је веће.

Они учитељи и наставници који се осећају као да немају достојанство, као да нису цењени, то су достојанство украли сами себи.

Силвија Буковић

*Коментар је став ауторке

Извор: srednja.hr

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Један коментар на "Веће плате неће вратити достојанство наставницима јер се достојанство не добија новцем"

  1. Aleksandar Avramovic каже:

    I sta ste hteli da kazete??? Pozivate se na dostojanstvo kako bi ste opravdali prosvetarske male plate? Sram da Vas bude… Nastavnici su ucili i zavrsavali fakultete i imaju najmanje plate od svih sa sedmom stepenom. Oni imaju decu kojoj treba obezbediti normalne uslove…

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама