„Недавно сам радила са трогодишњим дететом које ни на који начин није долазило у контакт са људима око себе и није реаговало на говор. Када су је довели и када смо обавили први разговор, забринути родитељи ме нису обавестили о било каквим специфичностима у њеном одгоју и одрастању. Након што смо обавили све потребне медицинске тестове, испоставило се да дете нема никакав физиолошки проблем, а неуролог је препоручио да му урадимо и тест за аутизам. Размишљала сам и да их упутим дечјем психијатру.
А онда се десило чудо – приликом једног од наредних дететових долазака, почела је настава енглеског у соби поред нас, и кад је чуло прве звукове дечје енглеске песме, дете је живнуло, почело да пљеска рукама и изражава радост. Почела сам да разговарам с њом на енглеском и показало се да ме је дете савршено разумело. Али свој матерњи језик није знала.
Тада је постало јасно – дете је одгајала Baby телевизија. Сваки дан. Њена мајка није сматрала важним да дели са мном да њено дете проводи сате испред телевизора. Када сам им рекла да морају да искључе све уређаје, престрашено су ме погледали и рекли: “Али она је онда љута и плаче дуго и без престанка!”
Првих годину дана у дететовом животу оно што дете види постаје много важније од онога што чује. Ако му понудите „покретне слике“ током овог изузетно осетљивог периода, требало би да имате на уму да су они велики стимуланс његовом мозгу – нажалост, негативан.
24 сличице у секунди. То значи 24 трептаја у секунди. За десетоминутни видео снимак, ово ствара 14.400 бљескова. Ако пустите дете да гледа пола сата – 43.200 импулса.
Дечји мозак не може обрадити ову количину информација.
Истраживачи “синдрома екранског времена”, скенирањем мозга, откривају озбиљне абнормалности у његовој структури и активности код деце изложене ефектима екрана: сива атрофија мозга, поремећен интегритет белог мозга, смањена дебљина мождане коре, ослабљене когнитивне способности.
Ови подаци значе да постављање деце пред екран, укључујући телевизију, игре, музичке видео-записе, крши све аспекте дечјег развоја. А то је веома висока цена за пола сата родитељског мира…
Деца се рађају са способношћу препознавања емоција. А кад двогодишње дете види Тома како удара Џерија, кад види да је Маша растурила медину кућу, оно мисли да је то у реду, да је нормално. Својој деци шаљемо агресивне одлуке уместо хуманости, комуникације, дељења, заједништва.”
Из књиге “Паметна беба”, Ива Александрова, логопед и аутор.
“Паметна беба. Водич за рани развој детета” је књига за тренутне и будуће родитеље која покрива време од трудноће до краја треће године дететовог живота. Бави се неким од најпопуларнијих митова о развоју детета.