Вулкан знање већ годинама предано ради на изради квалитетних стручних материјала за васпитаче, редовно им нудећи и акредитоване скупове осмишљене према стварним потребама праксе. Један од њих, „Вртић као заједница учења и квалитетних односа практичара, деце и родитеља“, одржан је у мају месецу и окупио је васпитаче, стручне сараднике и директоре предшколских установа из целе Србије око питања које се, чини се, никад не исцрпи: које је заправо место родитеља у животу вртића.
Међу предавачима била је и др Ивана Ђерић, виши научни сарадник Института за педагошка истраживања у Београду, коауторка Модела заједнице професионалног учења и сарадница на пројекту подршке примени нових Основа програма предшколског васпитања и образовања у Србији. Након предавања, одговорила је на неколико питања за Зелену учионицу.
„Родитељи у животу вртића учествују на много начина“
Прво што смо је питали је на шта мисли кад каже ”учешће родитеља у животу вртића” и шта то заправо значи у пракси.
„Родитељи у животу вртића учествују на много начина: као волонтери у групи са децом где могу да представе своје омиљене игре и да науче другу децу томе, да причају деци бајке и приче, да са децом и васпитачима уређују простор да би био инспиративан и провокативан у контексту неких пројектних активности“, каже Ђерић „Такође, родитељи су позвани да иницирају теме за трибине и родитељске састанке. На овај начин се лично укључују у процес унапређења својих родитељских компетенција. Могу и сами да воде радионице, држе предавања, представљају своја искуства деци или другим родитељима.
Партиципација, додаје, иде и даље од појединачног ангажовања.
„Родитељи су ангажовани у различитим тимовима у групи свог детета: тим за подршку у проналажењу потребних ресурса у локалној заједници за потребе развијања теме/пројекта, тим за организацију акција, излета; тим за прикупљање материјала потребних за развијање теме/пројекта; тим за иницирање нових идеја. Свака група дефинише своје тимове у односу на своје потребе.“
„У родитељској соби имају прилику да се упознају са програмом, правилницима, литературом, дечјим портфолиом, да сарађују са другим родитељима, планирају акције“, наставља наша саговорница. „Дакле, у вртићу се континуирано и заједнички праве планови укључивања родитеља у живот вртића. Питају се деца на који начин би желели да се родитељи укључе, сагледавају се актуелне потребе родитеља и њихова перспектива, те то бива основа планирања учешћа родитеља.“
„Вртић је много више од збрињавања деце“
Део родитеља и даље вртић доживљава као место где је дете збринуто док су они на послу. Зашто је такво гледиште погрешно?
„Вртић је васпитно-образовна установа, први ниво у процесу едукације и социјализације деце“, каже Ђерић.
„Вртић је много више од збрињавања деце, о чему сведоче потребни нивои едукације стручног кадра, потребе за сталним стручним усавршавањем, начини како се гради контекст у којем деца уче кроз истраживање и игру.“
Одакле онда такав став, да је вртић пре свега место на ком деца бораве да би била безбедна док родитељи не заврше са својим обавезама?
„Вртићи су раније били намењени деци чији родитељи раде, данас, такође, они имају предност при упису у вртић јер нема довољно капацитета за сву децу. У том контексту не изненађује чињеница да још један број родитеља разуме боравак свог детета у вртићу као збрињавање, док је гледиште савременог предшколског васпитања и образовања да се подрже сва деца у процесу развоја и учења.“
На питање шта је родитељима заправо најважније Ђерић одговара да је то вероватно осећај да су сви у вртићу усмерени на добробит њиховог детета, да се однос гради на основама поверења, прихватања, уважавања, да се осећају добродошло.
„Са тим циљем у вртићу се започиње транзиција из породице у вртић у мају месецу и траје до септембра да бисмо постигли међусобно упознавање, подешавање вртића потребама породице, изградили почетне споне које ће бити основ грађења сарадничког и партнерског односа у наредним годинама. Са великом пажњом приступамо транзицији, сваки корак нам је важан из знања да су прва искуства често пресудна.“
„Преиспитивање културе вртића“
За крај, питали смо је и шта би саветовала колегама васпитачима.
„Смернице за колеге васпитаче увек би биле: преиспитивање културе вртића с позиције шта је потребно мењати, прилагођавати, унапређивати“, каже Ђерић. „На овај начин ћемо постићи флексибилнију структуру вртића и већ ћемо бити на добром путу да градимо добре сарадничке односе са породицом. Уз ово, препорука је да све започето има континуитет, да стварамо много прилика за учешће родитеља на различите начине.“