Vulkan znanje već godinama predano radi na izradi kvalitetnih stručnih materijala za vaspitače, redovno im nudeći i akreditovane skupove osmišljene prema stvarnim potrebama prakse. Jedan od njih, „Vrtić kao zajednica učenja i kvalitetnih odnosa praktičara, dece i roditelja“, održan je u maju mesecu i okupio je vaspitače, stručne saradnike i direktore predškolskih ustanova iz cele Srbije oko pitanja koje se, čini se, nikad ne iscrpi: koje je zapravo mesto roditelja u životu vrtića.
Među predavačima bila je i dr Ivana Đerić, viši naučni saradnik Instituta za pedagoška istraživanja u Beogradu, koautorka Modela zajednice profesionalnog učenja i saradnica na projektu podrške primeni novih Osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji. Nakon predavanja, odgovorila je na nekoliko pitanja za Zelenu učionicu.
„Roditelji u životu vrtića učestvuju na mnogo načina“
Prvo što smo je pitali je na šta misli kad kaže ”učešće roditelja u životu vrtića” i šta to zapravo znači u praksi.
„Roditelji u životu vrtića učestvuju na mnogo načina: kao volonteri u grupi sa decom gde mogu da predstave svoje omiljene igre i da nauče drugu decu tome, da pričaju deci bajke i priče, da sa decom i vaspitačima uređuju prostor da bi bio inspirativan i provokativan u kontekstu nekih projektnih aktivnosti“, kaže Đerić „Takođe, roditelji su pozvani da iniciraju teme za tribine i roditeljske sastanke. Na ovaj način se lično uključuju u proces unapređenja svojih roditeljskih kompetencija. Mogu i sami da vode radionice, drže predavanja, predstavljaju svoja iskustva deci ili drugim roditeljima.
Participacija, dodaje, ide i dalje od pojedinačnog angažovanja.
„Roditelji su angažovani u različitim timovima u grupi svog deteta: tim za podršku u pronalaženju potrebnih resursa u lokalnoj zajednici za potrebe razvijanja teme/projekta, tim za organizaciju akcija, izleta; tim za prikupljanje materijala potrebnih za razvijanje teme/projekta; tim za iniciranje novih ideja. Svaka grupa definiše svoje timove u odnosu na svoje potrebe.“
„U roditeljskoj sobi imaju priliku da se upoznaju sa programom, pravilnicima, literaturom, dečjim portfoliom, da sarađuju sa drugim roditeljima, planiraju akcije“, nastavlja naša sagovornica. „Dakle, u vrtiću se kontinuirano i zajednički prave planovi uključivanja roditelja u život vrtića. Pitaju se deca na koji način bi želeli da se roditelji uključe, sagledavaju se aktuelne potrebe roditelja i njihova perspektiva, te to biva osnova planiranja učešća roditelja.“
„Vrtić je mnogo više od zbrinjavanja dece“
Deo roditelja i dalje vrtić doživljava kao mesto gde je dete zbrinuto dok su oni na poslu. Zašto je takvo gledište pogrešno?
„Vrtić je vaspitno-obrazovna ustanova, prvi nivo u procesu edukacije i socijalizacije dece“, kaže Đerić.
„Vrtić je mnogo više od zbrinjavanja dece, o čemu svedoče potrebni nivoi edukacije stručnog kadra, potrebe za stalnim stručnim usavršavanjem, načini kako se gradi kontekst u kojem deca uče kroz istraživanje i igru.“
Odakle onda takav stav, da je vrtić pre svega mesto na kom deca borave da bi bila bezbedna dok roditelji ne završe sa svojim obavezama?
„Vrtići su ranije bili namenjeni deci čiji roditelji rade, danas, takođe, oni imaju prednost pri upisu u vrtić jer nema dovoljno kapaciteta za svu decu. U tom kontekstu ne iznenađuje činjenica da još jedan broj roditelja razume boravak svog deteta u vrtiću kao zbrinjavanje, dok je gledište savremenog predškolskog vaspitanja i obrazovanja da se podrže sva deca u procesu razvoja i učenja.“
Na pitanje šta je roditeljima zapravo najvažnije Đerić odgovara da je to verovatno osećaj da su svi u vrtiću usmereni na dobrobit njihovog deteta, da se odnos gradi na osnovama poverenja, prihvatanja, uvažavanja, da se osećaju dobrodošlo.
„Sa tim ciljem u vrtiću se započinje tranzicija iz porodice u vrtić u maju mesecu i traje do septembra da bismo postigli međusobno upoznavanje, podešavanje vrtića potrebama porodice, izgradili početne spone koje će biti osnov građenja saradničkog i partnerskog odnosa u narednim godinama. Sa velikom pažnjom pristupamo tranziciji, svaki korak nam je važan iz znanja da su prva iskustva često presudna.“
„Preispitivanje kulture vrtića“
Za kraj, pitali smo je i šta bi savetovala kolegama vaspitačima.
„Smernice za kolege vaspitače uvek bi bile: preispitivanje kulture vrtića s pozicije šta je potrebno menjati, prilagođavati, unapređivati“, kaže Đerić. „Na ovaj način ćemo postići fleksibilniju strukturu vrtića i već ćemo biti na dobrom putu da gradimo dobre saradničke odnose sa porodicom. Uz ovo, preporuka je da sve započeto ima kontinuitet, da stvaramo mnogo prilika za učešće roditelja na različite načine.“