Јапанске архитекте су закључиле да, ако постоји место где би деци све требало бити допуштено и где би требали уживати у дечијим стварима не замарајући се због мокрих ципела или чарапица, то је дефинитивно вртић.
Већина деце распамети се када падне киша. Нема веће среће него скакати побарама. А јапански архитекти су закључили да, ако постоји место где би деци све требало бити допуштено и где би требали уживати у дечијим стварима не замарајући се због мокрих ципела или чарапица, то је дефинитивно вртић.
Тако је један јапански архитектонски студио из Кумамота дизајнирао вртић у којем је под тако направљен да се на њему док пада киша на једном месту скупља велика количина воде претварајући се у локву како би се деца могла играти. Двориште школе је осмишљено како би акумулирао кишницу, тако да се након великог пљуска створи локва која само чека децу на игру.
Главни архитект Хибино Секеи дизајнирао је двориште на тај начин да док је сув простор се може користити за бадминтон а зими се може претворити у клизалиште.
Осим ове необичне и фантастичне идеје, како пише Спон Тамаго, архитекти су осмисли још једну симпатичну идеју, у вртићу ученици доносе своју столицу и сто који на крају године када одлазе из вртића носе са собом. На тај начин је осигуран континуирани проток новог намештаја који помаже у одржавању свежине и естетике простора.