Напади беса, избирљивост при јелу и лоше спавање код мале деце последица су осећаја слабе контроле над сопственим животом њихових родитеља.
Родитељство са собом доноси стресне ситуације, као што су дечји напади беса, одбијање хране или спавања. Међутим, да ли су ово проблеми који потичу од саме деце или проблематично дечије понашање заправо има корене у начину на који се родитељи суочавају са животним проблемима?
Нова студија штампана у часопису “Границе психологије” показује да став родитеља према животу утиче на понашање њихове деце. Наиме, што је родитељ склонији да мисли како не може да утиче на ствари које му се дешавају, то ће се његова деца горе понашати у првих пет година живота.
Научници су за потребе студије анализирали податке о 10.000 предшколске деце. Професорка Џин Гудинг са Бристолског универзитета послала је упитнике хиљадама трудница како би прикупила информације о њиховим личностима и животним ставовима. Затим су исте жене давале податке о понашању своје деце до узраста од 57 месеци.
Мајке које су припадале групи без осећаја контоле над сопственим животом мање су похађале курсеве родитељства, ређе су дојиле а њихова деца каснила су са вакцинацијом. Истовремено, научници су анализирали и личности очева, и открили да је једнако важан и њихов став према животу. Без обзира на то који родитељ би патио од осећаја недовољне контроле над животом, деца из оваквих породица имала су више проблема са понашањем, исхраном и спавањем.
Закључак студије је да осим подучавања родитеља техничким стварима у вези са доласком бебе, стручњаци морају више да пораде на развијању самопоуздања код будућих најки и очева, у погледу њихове моћи да утичу на ствари које им се дешавају. Родитељи морају бити свесни да итекако могу да промене лоше ствари у свом животу, између осталог и понашање своје деце.
Следећи корак научника је да испитају колико се животни став родитеља одражава на децу у старијем узрасту као и на њихов академски успех. Резултати даљих истраживања, надају се стручнајци, помоћи ће да се у оквиру образовног система код деце више подстиче развијање осећаја унутрашње контроле над сопственим животом како би се учинила отпорнијим на физиолошки стрес.
Извор: Детињарије