Usvajanje veštine početnog čitanja postepen je proces, a posmatran iz ugla roditelja, često i dugotrajan. Kao i kod razvoja mnogih drugih veština, i ovde su ključni strpljenje i podrška odraslih.
Hajde da podelimo ovaj roditeljski zadatak na nekoliko manjih koraka.
Najpre, kada dete zapravo počinje da uči da čita? Čitanje počinje kada dete, sedeći u krilu roditelja, počne da gleda šarene slike u slikovnici i da primećuje neobične znakove kojima odrasli pridaju značenje. Zato je važno da knjige budu deo dečjeg sveta već od najranijeg uzrasta.
S vremenom će se dete zainteresovati za te znakove i počeće da ih imenuje. Iako ono može rano da počne da prepoznaje pojedina slova, biće potrebno dosta vremena dok ne bude moglo da pročita dužu reč i da razume njen smisao.
Koji je glavni zadatak roditelja u tom periodu? Na osnovu profesionalnog i roditeljskog iskustva, rekla bih da je to pružanje pomoći detetu u tome da ne zamrzi čitanje pre nego što ga savlada. Što duže čitanje ostane igra, to ćemo pre doći do samouverenog čitača. Ohrabrujmo dete, hvalimo ga i igrajmo se slovima i rečima. Čitanje će doći spontano, često baš onda kada ga najmanje očekujemo.
Upravo u tim prvim koracima samostalnog čitanja pomaže edicija Korak po korak razvijamo veštinu čitanja, u izdanju Kreativnog centra, a posebno knjiga Jesam li ja jednorog? Autori su uspeli da napišu tekst koji je jednostavan za čitanje i veoma zanimljiv. Odštampan je velikim štampanim slovima, rečenice su u njemu kratke, mahom s kraćim rečima, dok je zaplet u priči duhovit i emotivan. Glavni junak, konj s rogom, prolazi put samospoznaje, tokom kojeg ono što je prvobitno doživljavao kao manu postaje njegova vrlina.
Čitalac početnik tako, uz malo pomoći roditelja ili čak sasvim samostalno, ima priliku da pročita knjigu koja ga istinski zanima. I to je velika stvar. Knjiga je pročitana! To je snažna motivacija za sledeći pokušaj jer – ništa ne motiviše tako kao uspeh.
Zašto je čitaocima početnicima važna edicija Korak po korak razvijamo veštinu čitanja?
Edicija Korak po korak razvijamo veštinu čitanja osmišljena je tako da najmlađim osnovcima u tri koraka pruži podršku u razvijanju veštine čitanja. Autori priča su iskusni praktičari ‒ učitelji, pedagozi i voditelji radionica pisanja – koji su tekstove, njihovu težinu i dužinu, u potpunosti prilagodili uzrastu dece. Uz priče su dati i različiti zabavni zadaci, koji se nalaze na kraju svake knjige, u dodatku Čitanjac igranjac. Pomoću tih zadataka čitaoci početnici moći će da provere razumevanje pročitanog teksta.
Na koricama svake knjige naznačeno je koliko je vremena potrebno za čitanje teksta, kao i to šta se uvežbava – čitanje velikih štampanih slova, velikih i malih ili pisanih slova.
Prvi korak čitanja podržavaju knjige koje sadrže kratke tekstove za uvežbavanje čitanja velikih štampanih slova. Za njih je potrebno izdvojiti pet minuta. Najmlađi mogu da biraju da li žele da čitaju priču o zmaju koga boli zub i dečaku Igiju, koji će mu pomoći da reši problem, priču o lukavoj lisici koja je smislila plan za oslobađanje životinja iz zoo-vrta ili priču o jednorogu koji je zbog svog roga mislio da s njim nešto nije u redu.
Drugi korak je uvežbavanje čitanja pisanih slova ili latinice. Za ove tekstove potrebno je izdvojiti deset minuta. U priči Torta za sve zec Koko s prijateljima priprema neobičnu tortu od posebnih sastojaka. U pripremi je i nova knjiga iz ove serije, za uvežbavanje čitanja latinice –Princeza jabuka.
Treći korak u veštini ovladavanja čitanjem podrazumeva najduže priče, za koje je predviđeno petnaest minuta, a namenjene su uvežbavanju čitanja velikih i malih slova. Priča Čudovišta koja su volela picu govori o Raletu koji je pravio tako ukusne pice da su ih i razna čudovišta volela.
A kada sete potpuno savlada čitanje?
Uloga roditelja tu ne prestaje. Knjiga je uvek povod za razgovor. Roditelj je tu da sluša, postavlja pitanja, otvara teme. Na taj način čitanje postaje ne samo veština već i prilika za povezivanje, istraživanje i zajedničko učenje. Kada je dete u društvu odrasle osobe koja sa zanimanjem prati njegov napredak, knjige postaju mesto susreta, a čitanje – zajedničko putovanje.
Marina Videnović, psihološkinja