Poslednjih godina mnogi roditelji primećuju isto: dete „pročita“, ali ne ume da ispriča šta je pročitalo, da izdvoji glavnu misao, da zaključi. Ovo nije samo vaš utisak — to pokazuju i domaći i međunarodni podaci.
Šta kažu brojke (PISA i mala matura)
Na međunarodnom testiranju PISA 2022, petnaestogodišnjaci iz Srbije postigli su 440 poena iz čitanja, dok je prosek OECD zemalja 476. To znači da smo ispod proseka razvijenih sistema, i da značajan deo učenika nema dovoljno siguran temelj čitanja sa razumevanjem.
Još važnije: oko trećine učenika u Srbiji nije dostiglo ni „osnovni nivo“ čitanja (Level 2) — konkretno, 30% devojčica i 43% dečaka su ispod tog praga. To su učenici kojima je teško da iz teksta izvuku suštinu, povežu informacije i procene pouzdanost izvora.
Slika sa domaćeg završnog ispita (male mature) pokazuje sličan obrazac: prema zvaničnom izveštaju, prosek na testu iz srpskog jezika 2024. bio je 11,57 od mogućih 20 poena; ujedno, najviše učenika sa 0 poena imalo je upravo na ovom testu, a maksimalan broj poena postiglo je tek 0,6% učenika. Ministarstvo prosvete je isti trend potvrdilo i u službenoj objavi: prosek iz maternjeg jezika oko 11,6 poena.
Ovo nisu samo „suve“ brojke. Kad dete nema siguran oslonac u čitanju sa razumevanjem, trpi sve ostalo: matematika (zadatak treba razumeti), priroda i društvo, istorija, fizika ili biologija, pa i strani jezici. Čitanje je ključna kompetencija za učenje u celini.
Šira slika: pad postignuća i pad čitanja iz zadovoljstva
Ovo nije samo naš problem. OECD je 2023. saopštio da je PISA 2022 zabeležila bez presedana pad rezultata — u čitanju u proseku -10 poena u odnosu na 2018. Dakle, kriza je globalna.
U isto vreme, čitanje radi užitka opada u mnogim zemljama. U Velikoj Britaniji je 2024. godine samo 35% dece od 8 do 18 godina reklo da redovno čita za svoje zadovoljstvo — najniži nivo otkad se prati. Novija istraživanja pokazuju i širi pad čitanja iz zadovoljstva kod odraslih u poslednje dve decenije — što nam govori da deca odrastaju u sredini gde je knjiga sve ređe svakodnevni izbor.
Tehnologije i pažnja: šta znamo (i šta ne)
Nije sva tehnologija „loša“, ali istraživanja poslednjih godina sve jasnije povezuju višak ekrana sa teškoćama u koncentraciji i drugim aspektima razvoja. Sistematski pregledi nalaze vezu između prekomernog vremena pred ekranom i problema pažnje kod dece, ali i upozoravaju da je reč o asocijacijama — znači da pažljivo merimo i kontekst i navike.
Školska praksa beleži i nešto vrlo konkretno: u OECD izveštaju iz 2024. 59% učenika kaže da im pažnju na času odvlače tuđi telefoni/tableti, a učenici koji prijavljuju takva ometanja imaju niže rezultate. Čak i u školama sa zabranom telefona, značajan deo učenika ipak koristi smartfon više puta dnevno.
Kad ovo sve sastavimo — pad čitanja radi užitka, fragmentisanu pažnju, i zahteve nastavnih programa — dobijamo razlog zašto sve više dece čita „površno“. I tu je bitna poruka za nas, roditelje: fokusirano čitanje i razumevanje mogu se uvežbavati, kao što se uvežbavaju sport ili instrument.
Zašto je materijal koji sistematski gradi razumevanje pročitanog — presudan
Deci nije dovoljno samo „da pročitaju“ tekst — potrebni su im vođeni koraci: pitanja koja vode kroz glavnu misao, dokaze iz teksta, razlikovanje činjenice i mišljenja, povezivanje uzroka i posledice, razumevanje motiva likova… Kad se to radi svaki put i na smislen način, nastaje navika razumnog, pažljivog čitanja.
Zato je vredno imati materijal koji ne razdvaja „lektiru“ i „vežbe razumevanja“, već ih funkcionalno spaja. Upravo tako je osmišljena vežbanka „Lektira: Čitamo i razumemo pročitano 3“, autorki dr Monje Jović i Milanke Berković, u izdanju Eduke. U njoj dete istovremeno čita birane tekstove i rešava zadatke koji proveravaju i grade razumevanje, bez „praznog hoda“. Već na uvodnim stranicama jasno je šta će raditi: „Čitaćeš sa razumevanjem različite tekstove… određivati temu, redosled događaja, razlikovati glavne i sporedne likove, uočavati rimu, poređenja, humor…“
Nakon čitanja i razgovora o pesmi/prozi slede konkretni zadaci: pronalaženje ključnih ideja, zaključivanje, rad sa rečima, „premetaljke“, pitanja različitih nivoa težine, pa i mini-istraživanja. Tako se pažnja usmerava na smisao, a ne samo na „reprodukciju“.
Posebna vrednost je „Mala škola pisanja“ — serija pažljivo vođenih vežbi koje dete uče da se jasno izrazi: od zdravice i opisa do planiranja teksta. Ovakvo povezivanje čitanja i pisanja dvostruko radi za dete: dok piše, ono zapravo dublje razume ono što je pročitalo.
Autori su uvrstili i segmente neumetničkih tekstova (enciklopedijski članci, biografije naučnika) — odlična priprema za svet u kom deca moraju da čitaju i razumevaju razne vrste tekstova, ne samo književnost.
Šta ovo znači za vas kao roditelja? Da u jednoj svesci imate i tekstove iz lektire i zadatke za razumevanje, dodatno povezane sa vežbama pisanja — dakle, fokusirano čitanje se razvija sve vreme, bez trčanja po dodatne materijale iz lektire. Dete u biblioteci može da pozajmi „sledeću knjigu za čitanje iz zadovoljstva“, a kod kuće ili u školi da kroz ove zadatke uči kako da čita i kako da o pročitanom misli i piše.
Kako da mi, roditelji, pomognemo — 6 kratkih saveta
1. Kratko, ali svaki dan. Bolje 15—20 minuta pažljivog čitanja nego sat vremena „prelistavanja“.
2. Pitanja koja vode. „Šta je glavna ideja?“, „Šta dokazuje da je lik hrabar?“, „Šta bi se desilo da je lik postupio drugačije?“
3. Olovka u ruci. Podvlačenje ključnih rečenica, beleške na margini — ovo „usidrava“ dečju pažnju.
4. Ekrani pod kontrolom. Dogovorite „džepove bez ekrana“ (npr. prvih sat vremena posle škole; zajedničko večeranje; vreme koje provodite u razgovoru).
5. Model čitanja. Kad dete vidi vas sa knjigom, šalje se snažna poruka da je čitanje „normalan život“. (Podaci o padu čitanja kod odraslih su dodatni razlog da baš mi preokrenemo naviku u kući.)
6. Pisanje uz čitanje. Kratak sažetak, mini-osvrt, pismo junaku — sve to produbljuje razumevanje (zato nam se dopada „Mala škola pisanja“ u ovoj vežbanci).
Zaključak za zabrinute, ali osvećene roditelje
Pandemija je ostavila traga svuda, a digitalne navike su nam svima „razvučene“. Rezultati PISA i male mature su alarm da se vratimo osnovama: razvijanju fokusirane pažnje i razumevanja pročitanog. To se ne rešava jednim trikom, nego sistematičnim, smislenim radom — u školi i kod kuće.
Zato volimo materijale koji spajaju lektiru, razumevanje i pisanje u jednu celinu — bez praznog hoda i bez suvišnih papira. Vežbanka „Lektira: Čitamo i razumemo pročitano 3“ upravo tako radi: jasni ishodi, pametna pitanja posle teksta i praktične vežbe pisanja — sve u jednom.
Ako detetu damo ovakvu podršku danas, sutra ćemo dobiti đaka koji se snalazi u svim predmetima, ume da misli kritički i da kaže svojim rečima ono što je razumeo. To je ulaganje koje se vraća — na svim časovima i u svim razredima.
Autor: prof. dr Monja Jović
Izvori članka:
OECD Education GPS — profil Srbije (PISA 2022): prosek iz čitanja 440; poređenje sa OECD prosekom. Education GPS
OECD Country Note — Srbija (PISA 2022): udeli ispod Level 2 u čitanju (30% devojčica, 43% dečaka). OECD
OECD saopštenje — globalni pad rezultata PISA 2022. OECD
OECD izveštaj „Students, digital devices and success“ (2024) — ometanje pažnje i niži rezultati. OECD
Zvanični izveštaj o završnom ispitu 2024 — prosek iz srpskog jezika 11,57/20; raspodele ekstremnih postignuća. CEO School
Ministarstvo prosvete — saopštenje o prosečnim bodovima 2024. Education Ministry
Pregledi/meta— analize o ekranu i pažnji. PubMedPMC
Pad čitanja iz zadovoljstva kod dece/odraslih. The GuardianSmithsonian Magazine