Последњих година многи родитељи примећују истo: дете „прочита“, али не уме да исприча шта је прочитало, да издвоји главну мисао, да закључи. Ово није само ваш утисак — то показују и домаћи и међународни подаци.
Шта кажу бројке (ПИСА и мала матура)
На међународном тестирању ПИСА 2022, петнаестогодишњаци из Србије постигли су 440 поена из читања, док је просек OECD земаља 476. То значи да смо испод просека развијених система, и да значајан део ученика нема довољно сигуран темељ читања са разумевањем.
Још важније: око трећине ученика у Србији није достигло ни „основни ниво“ читања (Level 2) — конкретно, 30% девојчица и 43% дечака су испод тог прага. То су ученици којима је тешко да из текста извуку суштину, повежу информације и процене поузданост извора.
Слика са домаћег завршног испита (мале матуре) показује сличан образац: према званичном извештају, просек на тесту из српског језика 2024. био је 11,57 од могућих 20 поена; уједно, највише ученика са 0 поена имало је управо на овом тесту, а максималан број поена постигло је тек 0,6% ученика. Министарство просвете је исти тренд потврдило и у службеној објави: просек из матерњег језика око 11,6 поена.
Ово нису само „суве“ бројке. Кад дете нема сигуран ослонац у читању са разумевањем, трпи све остало: математика (задатак треба разумети), природа и друштво, историја, физика или биологија, па и страни језици. Читање је кључна компетенција за учење у целини.
Шира слика: пад постигнућа и пад читања из задовољства
Ово није само наш проблем. ОЕЦД је 2023. саопштио да је ПИСА 2022 забележила без преседана пад резултата — у читању у просеку -10 поена у односу на 2018. Дакле, криза је глобална.
У исто време, читање ради ужитка опада у многим земљама. У Великој Британији је 2024. године само 35% деце од 8 до 18 година рекло да редовно чита за своје задовољство — најнижи ниво откад се прати. Новија истраживања показују и шири пад читања из задовољства код одраслих у последње две деценије — што нам говори да деца одрастају у средини где је књига све ређе свакодневни избор.
Технологије и пажња: шта знамо (и шта не)
Није сва технологија „лоша“, али истраживања последњих година све јасније повезују вишак екрана са тешкоћама у концентрацији и другим аспектима развоја. Систематски прегледи налазе везу између прекомерног времена пред екраном и проблема пажње код деце, али и упозоравају да је реч о асоцијацијама — значи да пажљиво меримо и контекст и навике.
Школска пракса бележи и нешто врло конкретно: у ОЕЦД извештају из 2024. 59% ученика каже да им пажњу на часу одвлаче туђи телефони/таблети, а ученици који пријављују таква ометања имају ниже резултате. Чак и у школама са забраном телефона, значајан део ученика ипак користи смартфон више пута дневно.
Кад ово све саставимо — пад читања ради ужитка, фрагментисану пажњу, и захтеве наставних програма — добијамо разлог зашто све више деце чита „површно“. И ту је битна порука за нас, родитеље: фокусирано читање и разумевање могу се увежбавати, као што се увежбавају спорт или инструмент.
Зашто је материјал који систематски гради разумевање прочитаног — пресудан
Деци није довољно само „да прочитају“ текст — потребни су им вођени кораци: питања која воде кроз главну мисао, доказе из текста, разликовање чињенице и мишљења, повезивање узрока и последице, разумевање мотива ликова… Кад се то ради сваки пут и на смислен начин, настаје навика разумног, пажљивог читања.
Зато је вредно имати материјал који не раздваја „лектиру“ и „вежбе разумевања“, већ их функционално спаја. Управо тако је осмишљена вежбанка „Лектирa: Читамо и разумемо прочитано 3“, ауторки др Моње Јовић и Миланке Берковић, у издању Едуке. У њој дете истовремено чита биране текстове и решава задатке који проверавају и граде разумевање, без „празног хода“. Већ на уводним страницама јасно је шта ће радити: „Читаћеш са разумевањем различите текстове… одређивати тему, редослед догађаја, разликовати главне и споредне ликове, уочавати риму, поређења, хумор…“
Након читања и разговора о песми/прози следе конкретни задаци: проналажење кључних идеја, закључивање, рад са речима, „преметаљке“, питања различитих нивоа тежине, па и мини-истраживања. Тако се пажња усмерава на смисао, а не само на „репродукцију“.
Посебна вредност је „Мала школа писања“ — серија пажљиво вођених вежби које дете уче да се јасно изрази: од здравице и описа до планирања текста. Овакво повезивање читања и писања двоструко ради за дете: док пише, оно заправо дубље разуме оно што је прочитало.
Аутори су уврстили и сегменте неуметничких текстова (енциклопедијски чланци, биографије научника) — одлична припрема за свет у ком деца морају да читају и разумевају разне врсте текстова, не само књижевност.
Шта ово значи за вас као родитеља? Да у једној свесци имате и текстове из лектире и задатке за разумевање, додатно повезане са вежбама писања — дакле, фокусирано читање се развија све време, без трчања по додатне материјале из лектире. Дете у библиотеци може да позајми „следећу књигу за читање из задовољства“, а код куће или у школи да кроз ове задатке учи како да чита и како да о прочитаном мисли и пише.
Како да ми, родитељи, помогнемо — 6 кратких савета
1. Кратко, али сваки дан. Боље 15—20 минута пажљивог читања него сат времена „прелиставања“.
2. Питања која воде. „Шта је главна идеја?“, „Шта доказује да је лик храбар?“, „Шта би се десило да је лик поступио другачије?“
3. Оловка у руци. Подвлачење кључних реченица, белешке на маргини — ово „усидрава“ дечју пажњу.
4. Екрани под контролом. Договорите „џепове без екрана“ (нпр. првих сат времена после школе; заједничко вечерање; време које проводите у разговору).
5. Модел читања. Кад дете види вас са књигом, шаље се снажна порука да је читање „нормалан живот“. (Подаци о паду читања код одраслих су додатни разлог да баш ми преокренемо навику у кући.)
6. Писање уз читање. Кратак сажетак, мини-осврт, писмо јунаку — све то продубљује разумевање (зато нам се допада „Мала школа писања“ у овој вежбанци).
Закључак за забринуте, али освећене родитеље
Пандемија је оставила трага свуда, а дигиталне навике су нам свима „развучене“. Резултати ПИСА и мале матуре су аларм да се вратимо основама: развијању фокусиране пажње и разумевања прочитаног. То се не решава једним триком, него систематичним, смисленим радом — у школи и код куће.
Зато волимо материјале који спајају лектиру, разумевање и писање у једну целину — без празног хода и без сувишних папира. Вежбанка „Лектирa: Читамо и разумемо прочитано 3“ управо тако ради: јасни исходи, паметна питања после текста и практичне вежбе писања — све у једном.
Ако детету дамо овакву подршку данас, сутра ћемо добити ђака који се сналази у свим предметима, уме да мисли критички и да каже својим речима оно што је разумео. То је улагање које се враћа — на свим часовима и у свим разредима.
Аутор: проф. др Моња Јовић
Извори чланка:
ОЕЦД Education GPS — профил Србије (ПИСА 2022): просек из читања 440; поређење са ОЕЦД просеком. Education GPS
ОЕЦД Country Note — Србија (ПИСА 2022): удели испод Level 2 у читању (30% девојчица, 43% дечака). OECD
ОЕЦД саопштење — глобални пад резултата ПИСА 2022. OECD
ОЕЦД извештај „Students, digital devices and success“ (2024) — ометање пажње и нижи резултати. OECD
Званични извештај о завршном испиту 2024 — просек из српског језика 11,57/20; расподеле екстремних постигнућа. CEO School
Министарство просвете — саопштење о просечним бодовима 2024. Education Ministry
Прегледи/мета— анализе о екрану и пажњи. PubMedPMC
Пад читања из задовољства код деце/одраслих. The GuardianSmithsonian Magazine