Sa svojim mužem stalno vodim borbu kad je reč o primeni antipiretika kod dece. Dok on požuri da im da lek čim vidi da ih temperatura malo „lomi“, ja to izbegavam.
Kako bih mu dokazala da nije stvar samo u tome da ne želim decu da „kljukam lekovima“ koji nesumnjivo jesu hemija i imaju svoje štetne efekte, napravila sam malo istraživanje.
Iako zvuči nelogično, za decu stariju od šest meseci, povišena telesna temperatura može biti DOBRA stvar. Ona vam govori da se organizam vašeg deteta bori protiv virusa ili bakterije koji ga napadaju. Zato mnogi doktori savetuju roditelje da dozvole temperaturi da „radi svoj posao“ jer će na taj način smanjiti trajanje i intenzitet mnogih bolesti, umesto da požure da mu daju lek za spuštanje temperature.
Pročitajte i: Zlatna pravila za skidanje temperature kod dece
Kako temperatura pomaže detetu koje je bolesno
- Povišena temperatura stimuliše imuni sistem da proizvodi više belih krvnih zrnaca, antitela i proteina pod nazivom interferon, a njihova uloga je da zaštite dete od mikroorganizama koji ga napadaju.
- Kad temperatura vašeg deteta poraste za nekoliko stupnjeva, to bakterijama i virusima otežava širenje kroz njegov organizam. Što je temperatura tela viša, to je manja šansa da će mikroorganizmi preživeti.
- Temperatura pomaže da se gvožđe usmeri prema jetri, čime se smanjuje njena mogućnost da podstakne rast bakterija koje napadaju organizam.
Studija objavljena u Journal of Allergy and Clinical Immunology otkriva da deca koja su imala povišenu temperaturu u prvoj godini života imaju manje šanse da tokom detinjstva razviju alergije, u poređenju s decom koja nisu imala groznicu.
Evo još nekoliko razloga zbog kojih je povišena temperatura dobra za vašu bebu ili dete.
1. Antipiretici maskiraju simptome. Kad deca imaju groznicu, obično leže, malo jednu i mnogo dremaju. Ovo je zato što je priroda savršeno uredila stvari – naša tela znaju da varenje zahteva energiju i zato je apetit smanjen, kako bi se čuvala snaga. Kad temperaturu spuštate lekovima, dete se oseća bolje, postane aktivnije, umesto da se odmara i tako pomogne telu da se izbori sa virusom.
2. Lek bez kontraindikacija ne postoji. Ono o čemu bi trebalo voditi računa su, pre svega, dugoročne posledice čestog korišćenja lekova protiv bolova ili povišene temperature. U kom god obliku da dolaze, oni su obično prepuni veštačkih boja, ukusa, zaslađivača i sastojaka koje bi zapravo trebalo izbegavati. Takođe je važno pomenuti da paracetamol može negativno uticati na jetru, a brufen uzrokovati gastritis, ako se često koristi.
3. Groznica pomaže telu da se brže oporavi. Jedno istraživanje pokazalo je da, kad se razbolimo od gripa, u proseku nam treba tri dana duže da ozdravimo ako koristimo lekove.
4. Samo 4% dece sklono je febrilnim konvulzijama koje vode gubitku svesti, drhtavici, uzrokuju okretanje očima i mogu biti veoma zastrašujuće za roditelje. Ali ne uzrokuju trajna oštećenja. Oštećenja mozga mogu uzrokovati samo temperature koje idu iznad 42 stepena Celzijusa.
Naši lekari su saglasni da se temperatura ne skida, osim ako prelazi 38,5 stepeni, a u mnogim razvijenim zemljama, ta lestvica pomerena je na 39.
Roditelji, mame posebno, često se uspaniče kad dete klone pod temperaturom i požure da problem reše lekovima. Na kraju krajeva, ko voli da gleda dete koje samo leži, umesto da se penje uz ragastove od vrata? Ipak, sledeći put kad posegnete za lekovima, pomislite na to da se organizam vašeg deteta bori da postane jači i otporniji. Nemojte mu uskraćivati tu priliku.
Za pisanje ovog teksta korišćene su informacije sa sajta www.westchesterhealth.com