Kad deca imaju ispade besa, roditelji često pokušavaju što pre prekinuti urlanje, ali stručnjaci kažu kako je dobro da izbace negativne emocije
Dete koje vrišti na podu prodavnice, urla pored tobogana ili ne želi da ustane s poda u autobusu. Svi su to doživeli. I oni koji su pomislili da je reč o nevaspitanoj deci brzo su se ispravili kad su i sami doživeli prvi tantrum.
Izlivi besa česti su kod male dece, čak su i važan deo emocionalnog i psihičkog zdravlja deteta. Mala deca ne znaju da se nose sa emocijama, pa to obično završava u tesnoj borbi roditelja sa 15-ak kila čistog besa.
Instinktivna je reakcija svakog roditelja da utiša dete i prekine histeriju, ali stručnjaci kažu da je potrebno učiniti upravo obrnuto. Svakako je bolje da dete izbaci negativne emocije nego da ih drži u sebi. Iako roditeljima to nije lako da to razumeju niti tolerišu, dete treba da “odradi” tantrum da bi se oslobodilo stresa, negativne emocije i nakon toga nastavilo s uobičajenim aktivnostima.
Oslobođenje od stresa kroz plakanje
„Napadi besa kod male dece mogu nastati iz različitih razloga: ako ne može da složi kockice kako je zamislio ili mama insistira na tome da dete pojede baš celu kašicu, pospremi igračke ili obuče plavu majicu“, pojašnjava pedijatar dr Giovana Armano.
Kako kaže, oslobođenje od stresa kroz plakanje je sasvim u redu. Ljudske suze sadrže kortizol, hormon stresa, i kada dete plače, doslovno izbacuje stres iz tela. Nakon plakanja sledi i tešenje najbližih, što je za dete jako važno, a nakon izliva besa dete je obično boljeg raspoloženja.
„Izlive ljutnje i plakanje neki psiholozi smatraju i oblikom učenja jer dete spoznaje granice do kojih može ići, šta mu je dopušteno, a šta nije. To je važno za razvoj“, objašnjava dr Armano. Sledeća korist od tantruma je bolji noćni san. Naime, stručnjaci smatraju da će dete bolje spavati ako se stres ne nakuplja tokom dana nego se izbaci.
Ukoliko ga dete nije izrazilo, može proživljavati nakupljene negativne emocije tokom noći pa mu je san isprekidan, a može imati i noćne more.
Budite odlučni i dosledni kad detetu govorite ‘Ne’
Dete ima napade besa kad čuje “ne”? To je dobro! Svaki put kada detetu kažete “ne”, postavljate jasne granice o tome šta je prihvatljivo, a šta neprihvatljivo ponašanje. Logično je da će dete pokušati plakanjem i izlivima besa dobiti šta želi, ali roditelj mora biti odlučan i, što je još važnije, dosledan. Drugim rečima – u svakoj situaciji reagovati jednako.
„Nije dobro da na isti ispad roditelj nekad uopšte ne reaguje a nekad kažnjava, zavisno od raspoloženja. Dete tako neće naučiti šta je dobro, a šta nije“, kaže dr Armano.
S vremenom, uz pomoć roditelja, naučiće da kontrolišu emocije. Dok se to ne dogodi, roditelj mora da pokuša da smiri dete lepom rečju ili zagrljajem, ali ne nasilno jer bi se bes mogao produbiti. Dete će se osećati sigurno što može izraziti emocije i dobiti utehu.
Zlatna pravila za dečje ispade
Ugledan pedijatar dr Mirjana Kolarek Karakaš objašnjava šta roditelji ne smeju raditi tokom detetovog ispada besa. Kako napominje, detetu se mora dopustiti da iskaže bes, ali moramo postaviti granice.
– Ne vičite na dete – nema efekta
– Ne smejte im se – omalovažavate njihova osećanja
– Ne imitirajte ih i ne rugajte im se – tako usvajaju obrazac ruganja drugoj deci
– Ne kažnjavajte ih – mogu potisnuti da pokažu osećanja kasnije u životu
– Ne nudite nagradu da prestanu – tako uče kako da manipulišu drugima.
Izvor:Klokanica
Svi lece posledice..
A da li je u tradicionalnoj porodici bilo takvih problema. Bilo je, ali su oni bili retki, dete je znalo sta sme a sta ne i porodica je funkcionisala. Doduse, strah od batine, bio je prisutan, pa i kada bi je dete „zaradilo“, bila mu je napadnuta samo jedna emocija, i to emocija ljutnje..
Danas, savremena porodica leci posledice krivljemja svih pet emocija, koje kao zastitne i preko potrebne, dete donosi po dolasku na ovaj svet.
Posto je batina zakonom zabranjena, u zamenu je umetnuta nagrada, odnosno pozitivno uslovljavanje, i blaga prinuda u vidu oduzimanja te obecane nagrade.
Nagrada naslojava emociju radosti do pohlepe neslucenih razmera. Oduzimanje obecane nagrade naslojava ljutmju do besa i gneva.
Stihijno prezasticivanje deteta od rada, reda i istine, krivi izvornu emociju brige do lemjosti tela, prozdrljivosti i nesvesnosti.
Nadalje, zloupotreba ekrana, krivi emociju straha, naslojava je, pa dete umesto da ima zastitni strah, otupljuje i udaljava se od sebe i svega sto ga okruzuje. Napeto je i agresivno, ili autoagresivno, lako ulazi u problem i lako nasrce i na svoj i na tudji zivot.
Peta napadnuta emocija je tuga, koja se naslojava verbalizmom kao pogresnim modelom.
To je ona prazna i nehumana prica, jer smo pre toga, detetu, upravo mi ostetili 4 vazne emocije, pa kao takvo ne prima i ne zivi praznu verbalnu poruku.
Stoga dragi roditelji, razmislite o uzrocima izliva besa, placa, dreke, valjanja po podu i slicno. Zar nije bolje otkloniti uzroke i sprecimo takve ispade, nego u nedogled leciti posledice.
Istina, ne moze se poreci da je savet strucnjaka iz ovoga clanka, koristan, ako ste vec usli u problem.To je lek za jednokratnu upotrebu i nema dugorocno dejstvo, jer se dete i dalje nalazi na izvoru zagadjenja.
No, ja upucujem na otklanjanje uzroka, koji produkuju problem, te tako i na uspostavljanju emocionalne harmonije, po modelu Izvornog vaspitanja Prof. Milice Novkovic.
Naravno, ovo znanje utemeljeno je naucno,
na osnovi Su Jok medicine, kroz visedecinijsku praksu u skoli i porodici. I svugde, gde je covek posejao seme zivota.
Svaka cast na komentaru.