Зашто је родитељски надзор над употребом медијских садржаја важан и шта родитељи треба да знају и учине како би ограничили временски и садржајни приступ телевизији и другим медијским садржајима
Регулисање количине времена и услова конзумирања медијских садржаја, као и саме врсте садржаја које деца могу гледати може имати значајан утицај на то какве ће учинке медији имати на децу и адолесценте. Тако, на пример, деца чији родитељи ограничавају количину приступа медијима мање гледају аудиовизуалне садржаје, а постоје докази и да имају у просеку бољи успех у школи и мање страхова од бивања жртвом насиља у стварноме животу.
Kако би ограничили временски и садржајни приступ телевизији и другим медијским платформама, родитељи треба да:
– не допустити свакодневно дуго гледање телевизије и коришћење других медијских платформи и не допустити да дете до касних сати гледа аудиовизуалне садржаје или игра видеоигре. Родитељи не би смели користити телевизију , рачунаре, таблета или паметне телефоне као дадиљу. За децу млађу од две године препоручљиво је да уоште не гледају телевизију и/или друге медијске платформе или да их гледају највише петнаест минута дневно. Предшколска деца могу гледати аудиовизуалне садржаје око један сат, а деца старија од 7 година највише око два сата дневно.
– држати телевизор у дневној или некој другој заједничкој, а не у дечјој соби;
– ограничити време дана када телевизор може бити укључен те када се може користити поједина медијска платформа. Не би требало имати телевизор укључен целога дана, посебно када су деца мала, јер звукови и слике с екрана ометају пажњу деце код играња с другим стварима и смањују количину комуникације деце с одраслима и осталим укућанима. Требало би искључити телевизор и друге медијске платформе за време оброка како би се осигурало заједничко породично време и значајне вербалне интеракције чланова породице;
– донети породично правило да се телевизор и друге медијске платформе не укључују нити гледају док нису извршене школске и друге обвезе. Треба спречити да деца гледају телевизор и друге платформе непосредно прије поласка у школу или прије спавања, а како не би била превише заокупљена садржајима и побуђена емоцијама и мислима које они могу изазвати те како се не би заборавила спремити за полазак у школу;
– унапред, на темељу програма, одлучити у договору с дететом што ће оно гледати одређеног дана. Родитељи би се требали упознати с добном категоризацијом садржаја која је одређена Правилником о заштити малолетника у електроничким медијима (ознаке за садржаје намењене за децу старију од 12, 15 и 18 година). Такође, родитељи би требали схватити како доба дана, такође, игра улогу у регулацији садржаја те не допустити да деца гледају било коју од медијских платформи прекасно и изван временских граница у којима се приказују садржаји за одређену доб. Важно је и деци техничком (родитељском) заштитом онемогућити приступ таквим садржајима на нелинеарним медијским услугама, попут услуге видео на захтев;
– не допустити да дете гледа њему непримерене садржаје, особито оне с насиљем и сексуалним садржајима. Родитељи би требали ојачати своје одлуке упозоравајући дете на визуална (графичка) и/или звучна упозорења која гласе: “Програм који слиједи није примерен за особе млађе од 12/15/18 година.” Треба подстакнути дете да гледа образовне, документарне и квалитетне игране, анимиране и забавне програме па с њима разговарати о виђеноме;
– осигурати довољно времена за дететове друге активности: игру, дружење с вршњацима и породици, учење, физичке и остале активности изван куће;
– бити добар узор својој деци и у рестриктивном приступу кориштењу телевизије и медијских платформи и размишљању о квалитети садржаја. Родитељи би се требали држати правила која су заједнички донели, посебно да се медиске платформе не користе тоеком неких заједничких породичних активности.
– упознати се и користити могућности техничке заштите деце од штетних садржаја путем пинова или кодова, посебних прекидача и тимера, филтара, кључева за електричне кабеле и сл.
Извор: medijskapismenost.hr