Деца имају урођени уметнички таленат. Превише су драматичне природе и њихове емоције често изгледају нерационално и неспојиво са датом ситуацијом. То не значи да имају право да исказују непоштовање према људима који их окружују.
Деца су део друштва и да би се у њему осећала добро, морају бити научена да следе нека основна правила како не би повредили осећаје, емоције и физички интегритет других. Друштвено-одговорно понашање негују родитељи од куће у раном детињству. Истовремено, деца треба да буду свесна да имају право да изразе своја осећања, да покажу када су љута, тужна, уплашена, узбуђена итд., Тако да сваки осећај буде искусан и свестан.
Потпуно је погрешно тражити од детета да не показује негативне емоције. Ако дете мисли да „не би требало да буде тужно“, учиниће све што је у његовој моћи да избегне тугу, али то му неће помоћи да се осећа боље. То није здраво, јер је туга заправо процес излечења.
Из истих разлога, деца од које се тражи да не изражавају своје емоције, посебно ако су негативне, могу се повући у изолацију, одбити да говоре о себи и својим осећајима.
Сврха није да се измене или негирају емоције деце, већ да се исправе понашања која су те емоције изазвала.
Ево како најчешће изгледа негирање дечјих емоција:
- Не драми.
- Не љути се на ситнице.
- Престани да плачеш и добићеш то што тражиш.
- Не понашај се као беба.
- Како се можеш да се нервираш због тако глупе ствари.
Како разликовати емоцију од понашања?
Пре свега, морамо научити да разликујемо шта дете ради од онога како се осећа.
На пример:
Љутња је емоција, ударање је понашање.
Туга је осећај, урлик са гласним понашањем.
Немогуће је убедити дете да не би требало да осећа, али добро је показати му како да се носи са непријатним осећајима.
Деца су много отпорнија од одраслих, лако се могу изборити са негативним осећајима, непријатним осећајима и анксиозношћу без потешкоћа.
Када су деца сигурна, могу се суочити са својим страховима без оклевања и потражиће начине како их превазићи без устручавања. Међутим, ако пустимо дете да мисли да је анксиозност сама по себи лоша, онда ће оно вероватно наставити да ради ствари које ће га само још више узнемирити.
Деца морају бити свесна да су негативне емоције део живота и основна лекција коју треба научити је да понекад морате деловати управо супротно од онога што осећате.
Учење детета да управља својим емоцијама је непроцењиво.
Када научимо дете да су његове емоције нормална реакција на мождане активности и да је све у реду, врло је вероватно да ће он наћи само друштвено примерен начин да се носи са њима, а понашање ће сам исправити.
Како помоћи детету да разуме своја осећања?
Именовање емоција.
Дете може и треба да научи да именује своја осећања. На тај начин ће моћи да их развија.
На пример: „Видим да сте заиста разочарани што данас нећемо изаћи у парк.“
Здрава способност да се родитељ и дете носе са овом ситуацијом је да сугеришу детету да се може суочити са непријатностима због тога на позитиван начин.
Свако дете треба да буде свесно да туга не омета цртање или слагање коцкица, као ни љутња због тога што не могу да иду напоље. То је управо смисао контроле осећаја. Ако је дете лоше расположено, требало би да чује од нас да има избора. Прво је остати у лошем расположењу и у својој соби, друго је променити расположење за добро и играти се онако како може.
Ако се дете понаша непримерено, мора разумети да ће доћи до последица. Ако старије дете у породици поломи братову играчку јер је љуто, мора бити свесно да његово понашање не може проћи незапажено. У таквим тренуцима морамо детету јасно рећи да мора бити кажњен, не због онога што доживљава, већ због понашање које производе његови осећаји.
Емоције не би требало да оправдавају дела. Ако нам дете каже да није у стању да напише домаћи задатак јер је узнемирен или тужан, решење није да прихватите да у школу оде без домаћег задатка. Ово је прилика да покажете детету да је одговорно за своје понашање.
Ни у ком случају не смемо да дозволимо да дете верује да се свако понашање може оправдати емоцијама.
Наравно, постоје случајеви када су изузеци дозвољени када у породици постоје хитни случајеви.