Očevi su ti koji bi trebalo da ušuškaju decu pred spavanje i da im pročitaju priču za laku noć. Tako bar kaže istraživanje: da je za decu bolje da im čita – muškarac.
Istraživanja sprovedena na Harvardu na temu efekata slušanja priča na razvoj govornih sposobnosti dece, pokazala su da devojčice značajno bolje razvijaju jezičke veštine kada im čitaju tate.
Elizabet Dursma, koja je istraživanje i sprovela, kaže da je uticaj ogroman, naročito ako tate počnu da čitaju deci mlađoj od dve godine.
Stvar je u tome što se čitanje po prirodi stvari smatra „ženskim poslom” pa je za decu to što im čita tata nešto posebno.
Takođe, muškarci ovom zadatku prilaze na drugačiji način, kaže Elizabet. Mame obično postavljaju neka „učiteljska pitanja”, činjenične stvari, kao na primer: „Koliko jabuka vidiš na drvetu?”
Očevi su, s druge strane, skloniji apstraktnim pitanjima koja podstiču maštu. Tata će, recimo, verovatno reći nešto poput: „O, vidi merdevine! Sećaš se kad smo videli merdevine kod deke u dvorištu pa si hteo da se popneš?” Ovo je odlično za razvoj jezičkih veština zato što je za odgovor na ovo pitanje potrebno malo više uključiti maštu i više razmišljati.
Ekspert za roditeljstvo, Džastin Kulson, dodaje: „Kad čitamo svojoj deci, mi proširujemo njihov rečnik. Pomažemo im da se osete bezbedno i voljeno a sve to može imati nemerljiv uticaj na njihovu sposobnost učenja i sticanja novih znanja.”
Istraživanje je dalo čvrste i neoborive dokaze da roditelji koji čitaju svojoj deci poboljšavaju i komunikaciju i odnos sa njima, stvaraju im veće šanse za uspeh u školi i, kao što je već rečeno, pomažu im da bolje razviju jezičke sposobnosti.
Uprkos svim ovim prednostima, Britanci, recimo, svojoj deci veoma malo čitaju. Čak četvrtina dece nikad nema tu čast da im roditelji pročitaju priču za laku noć, a samo polovina roditelja svojoj deci čita svakog dana.
Da li je naša statistika bolja? Koliko vi čitate svojoj deci?