Викање на децу један је од најчешћих разлога због којих маме увече лежу у кревет са грижом савести и преиспитујући своје родитељске вештине, али и себе као мајку. Грижа савести је верни пратилац родитељства и има је (вероватно) сваки савестан родитељ. То што се преиспитујемо значи да смо свесни да нисмо савршени. И да нам је стало. А већ то је довољно да будемо добри својој деци.
Па зашто, онда, вичемо на њих? Знамо, кад све прође, да смо могли боље. Знамо и да би и они вероватно боље, да су то умели и могли. Али, нису. Као што у том тренутку нисмо ни ми, иако смо зреле и формиране личности.
Неки од разлога због којих маме вичу, заправо већина њих, уопште немају везе с децом. И на неке од њих може много утицати наша околина, ближа породица и пријатељи чија би помоћ сигурно смањила мамин стрес.
Недостатак времена за себе
И врапци на грани знају да доласком бебе, мама некако пада у други план. Чак и кад дете мало порасте, обавезе које мама има према њену и даље су ту, али ни оне које су постојале раније нису нестале. Веома мало времена жени остаје за себе, макар да само на миру попије кафу и прочита омиљени часопис. И тај осећај да смо себи некако на последњем месту, окидач је за стрес и нервозу.
Неиспуњене личне потребе
Можда је, пре него што је добила дете, мама редовно ишла на пилатес или се виђала сваког петка с пријатељицама. Сигурно је имала неке ритуале и навике којих је морала (или одлучила) да се одрекне. Неиспуњене личне потребе остављају празнину и чине да себе све мање ценимо. А то уме да буде веома фрустрирајуће.
Финансијска нестабилност
Успони и падови нормалан су део функционисања сваке породице. Финансијске кризе буду и прођу, али тешко да можемо остати равнодушни. У тим ситуацијама наш праг толеранције на дечје несташлуке опада, па и најмања непослушност може бити узрок викања и свађе.
Рањено унутрашње дете
Ако су на нас викали, ако су нас физички кажњавали или ако нам је недостајало љубави у детињству, то често остави велики и болан траг. Да бисмо могли да својој деци будемо бољи него што су нама били наши родитељи потребно је много воље, труда и рада на себи.
Недостатак сна
Ово и не морамо да објашњавамо. Неко је израчунао колико сати сна у првих две године од рођења детета родитељи изгубе и цифра је запањујућа. Сви знамо колико је сан важан и његов недостатак дефинитивно има утицаја на наш нервни систем.
Тензија у брачним односима
Свађе и неразумевање у браку нису необична појава, а понекад због нашег сукоба са партнером или због свега оног неизреченог што лежи у нама, негативну енергију преносимо на децу.
Наравно да ни за шта од свега овога деца нису крива и не би требало да носе терет проблема из света одраслих. Али, викање на децу због тога што у тренутку нисте умели другачије не чини вас лошом мамом. Нарочито ако, кад све прође, умете да кажете „ИЗВИНИ, мама је била нервозна, није требало да вичем на тебе.“ Готово смо сигурни – не постоји дете које вам неће опростити.
Аутор: А. Цвјетић