Zašto neću sa učenicima da budem „prijatelj“ na društvenim mrežama

1 avgusta, 2016

Najviše mislim na Fejsbuk, kada govorim o ovoj temi, mrežu na kojoj zahtev za prijateljstvo možete da prihvatite ili ne. Na drugim mrežama imate tzv. pratioce, pa ne možete baš ni da birate… I ne, u ovom tekstu ne mislim na slučajeve kada nastavnik ima poseban profil koji i služi isključivo za službenu komunikaciju – komunikaciju sa učenicima i njihovim roditeljima (ako zatreba).

Jeste da je dvadeset prvi vek. Jeste da se načini komunikacije menjaju. Ali, dokle god smo u tom odnosu: ja, profesor/razredna, predajem i ocenjujem – ti, učenik, učiš, uvek želiš ocenu više, mislim da nije korektno da se „družimo“ na društvenim mrežama. Evo i zašto:

  1. Neću da me u utorak zove tvoja mama i kaže da juče nisi bio u školi jer si bio bolestan. A svi smo na Fejsbuku videli fotografije iz provoda na kom si bio u nedelju uveče…manje vina, manje vina! Glupo je, a niko nije glup.
  2. Neću da količina „lajkovanja“ među nama utiče na moje rasuđivanje u vezi sa tvojim školskim obavezama i procenu tvog znanja. Da i to je moguće…nismo roboti. Upućivanje komplimenata na relaciji učenica – profesorka, koje sam viđala, na temu „divni ste“ ili „prelepa si“, zaista izaziva blagi osećaj mučnine… Mislim, daj joj sad slabu ocenu kad ne zna ili nije dobro uradila kontrolni, da te vidim! A tako ti je lepo pohvalila novu boju kose… Ili, komentar koji učenica ostavi ispod fotografije na kojoj je mlađi profesor, a koju je objavio na svom Fb profilu – lepi ste. Protumačite mi to…ili bolje, nemojte. Otvorili bismo sasvim novu temu…
  3. Nema potrebe da znaš moju porodicu i prijatelje, kao ni ja tvoje. Odnos učenik – profesor treba da postoji u školi (i u vezi sa školom) i jedino tamo. Sve drugo je odraz neetičkog ponašanja nastavnika (učitelja, profesora).
  4. Moje je da te nečemu naučim tokom ovog dela životnog puta kojim zajedno koračamo. Ne treba da se diviš (iskreno ili neiskreno) stavovima, komentarima i fotografijama koje delim. Jedno je moja uloga u učionici, a drugo opuštena komunikacija sa prijateljima i stavovi koje zauzimam u vezi sa ovim ili onim. To se učenika ne tiče.
  5. Šta ćemo sa učenicima koji iz nekog razloga nemaju profile na društvenim mrežama?! Ispada onda da su oni uskraćeni za razne mogućnosti „rada“ na svom statusu i uspehu, popularno nazvanom – šlihtanju.

Dakle, da…dvadeset i prvi vek je. Imamo mobilne telefone, Vajber, imejl…sasvim dovoljno načina da se čujemo i dogovorimo, ukoliko je nešto i ostalo nedorečeno na nastavi tj. u školi. Za učenje preko interneta postoje razne platforme, raspitajte se.

Ahaaa! A vi ste mislili da ste kul i da đaci vole s vama da se druže i privatno?! Da gledaju fotografije vaših roditelja, ujaka i ujni, gologuzu i musavu (nadasve preslatku, naravno) dečicu, vas i vašu jaču/lepšu polovinu razgaćene na plaži? Haha…kako da ne! Setite se svojih školskih dana i pokušajte da se prisetite s kim ste najradije provodili vreme. Sa vršnjacima, naravno…

Nismo ni znali da li je razredna udata i koliko je nastavnik matematike imao dece (ako ih je i imao). Mnogo nas je bilo briga!
Bilo bi dobro da, uz to što smo PROFESori, budemo i PROFESionalni. Samo toliko.

***Mislila sam da je jasno, ali sudeći po komentarima – nije, pa ću dodati: onog trenutka kada učenici postanu „bivši“ učenici, ovo više ne važi.

Izvor: kakojecakaze.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


12 komentara na "Zašto neću sa učenicima da budem „prijatelj“ na društvenim mrežama

  1. Ivan kaže:

    Na FB postoji čudesna opcija “Podešavanja”. Šteta što je većina naših nastavnika informatički nepismeno 🙁

    1. Nensi kaže:

      Baš sam ovo htela da napišem. Privatne fotografije ne morate deliti ni sa učenicima niti bilo kim drugim. Prosto podesite da ih podelite sa kim želite. Na žalost ovaj tekst pokazuje samo osnovno nepoznavanje društvenih mreža i potrebu da oni koji uče decu budu informatički pismeniji od same dece, pa i da ih nauče da na internetu ne mora sve javno da se deli.

      1. Sanja kaže:

        Pročitajte tekst ponovo, možda ćete shvatiti… Iz Vašeg komentara se vidi da niste razumeli poentu.

    2. Nemica kaže:

      Samo kad ste vi pismeni onda nema mi šta da brinemo. A to što jedan glagol možete da smestite u te vaše pametne glave najduže nedelju dana to nema veze. Da ne pominjem ostale teme na koje ” jezički ” blejite . Toliko o pismenosti

    3. Rada kaže:

      Upravo toj “većini” je tekst i namenjen, samo što nekima nije dovoljna informatička pismenost…

  2. Zorica kaže:

    Apsolutno saglasna!

  3. Diana kaže:

    Ovim tekstom vređate inteligenciju kolega, sve što ste naveli trebalo bi da se podrazumeva, to je stvar zdravog razuma. Na stranu što Vam nije palo na pamet da neki od nas imaju grupu “učenici” i “kolege”, podešenu tako da mogu da vide jedva nešto više nego neko ko vam nije fb “prijatelj”. Lično, prihvatam isključivo zahteve bivših učenika jer ne želim da imam (jednostrani) uvid u deo privatnosti aktuelnih učenika. I ovako mi ispričaju kako oni, tako i roditelji, daleko više nego što je potrebno da znam.

  4. Marijana kaže:

    Ko je profesionalan u realnom, bice profesionalan i u virtuelnom svetu.

  5. Prosvetar kaže:

    Nažalost, većina nastavnika ima teških psihičkih problema i kompleksa i ne shvataju suštinu svog poziva.
    To se vidi iz ovolikog otpora prema jednom objektivnom i realnom tekstu.
    Ne dao Bog detetu da mu takav profesor predaje koji misli da je u redu da deli svoju privatnost sa učenicima.
    Čistka mora pod hitno!
    Negativna selekcija je zavladala u potpunosti.

    1. Rada kaže:

      Slažem se sa Vama, kolega. Ispade da je ovaj tekst više pogodio one kojima nije ni bio namenjen, pa mi njihova odbrana dođe nekako klimava…

  6. Jovanka kaže:

    Ja sam otvorila poseban fb profil za povezivanje s ucenicima. Korisno je kad se s njima treba nesto dogovarati (termini, odlaganja, kopiranje materijala, ispitna pitanja), a uvid u moj privatni zivot nemaju. I naravno da tu ne kacim svoje slike niti bilo sta privatno, pa mi nema ko sta ni lajkovati ni komentarisati.

  7. Jovica Marcikić kaže:

    Prijatelj sam sa učenicima na društvenim mrežama i idem deci na rođendane i idemo zajedno na kuglanje i klizanje i učimo zajedno i školu i život i užičko kolo i čardaš i klikere i mice i dajem i petice i jedinice i niko nema povlašten status, niti obrnuto. Onaj profesor koji ne može da bude profesor 24h neka se isključi sa mreža a još bolje i iz škole. Profesor koji ne može da se izbori sa laskavim komentarima i sa učenicima bez neta kod kuće je slab profeor.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama