Kako televizija utiče na emocionalni i govorni razvoj dece
Ralf Davirs i Ginter Mol u svojoj knjizi “10 najvećih zabluda o vaspitanju i šta možemo da uradimo bolje” obrazlažu zašto treba ograničiti gledanje televizije deci i kako televizija utiče na emocionalni i govorni razvoj beba:
Deca koja su prveve tri godine života gledala televiziju, do polaska u školu razvijaju ponašanje upadljivo drugačije nego kod druge dece. U tom uzrastu gledanje televizije samo sat dnevno, povećava verovatnoću da se pojave smetnje u ponašanju za 10%. To koliko su najmanja deca ugrožena televizijom nije uvek lako proceniti. Zato se opasnost od televizije često čini bezazlenom i neznatnom. U stvari, moguća šteta od sadržaja nekog programa često je manja od štete koja proističe iz činjenice da televizija prekida važne interakcije između bebe i relevantnih osoba. Televizija ometa razvoj vaše bebe ili malog deteta. Kod beba i male dece trajanje gledanje televizije direktno utiče na pojavu smetnji u sticanju govornih sposobnosti. Te sposobnosti mala deca stiču i razvijaju u direktnoj komunikaciji s roditeljima. Dobra jezička sposobnost, pored dobre emocionalne kompetencije, suštinska je predpostavka za sticanje dobre socijalne kompetencije u predškolskom uzrastu. Zato smetnje u ovladavanju govorom predstavljaju ozbiljnu pretnju zdravom razvoju ličnosti vašeg deteta.
Odgovor na pitanje da li je vaše dete “podobno” za televizju zavisi pre svega od uzrasta deteta. Za decu mlađu od 3 godine televizija nema nikakvog smisla. Bebe i mala deca nisu u stanju da iz televizije izvuku nikakve koristi. Sasvim suprotno – za njih televizija predstavlja vrlo značajnu pretnju. Tek posle navršene 3. godine deca su u stanju da razumeju šta je televizija. Tada počinju da otkrivaju svoje svetove mašte. Dete ubrzano razvija sposobnost da pravi razliku između mašte i realnosti. Sada počunju igre “kao da”. Drveni balvani postaju kobajagi ljudi i životinje. Između 3. i 4. godine dete može da razume da su čovečuljci od peska fikcija. Deca sada počinju da vole. Veoma je važno da televizija ne bude glavna zabava. Zato deca od 3. do 6. godina treba pred televizijom da provode najviše pola sata dnevno. Školska dece između 6 i 10 godina već mogu da se druže sa televizijom jedan sat dnevno. Starija deca, uzrasta 13 ili 14 godina, treba svoje konzumiranje medija, što sad podrazumeva, ako je moguće, i bavljenje kompjuterom i konzolama za igrice, da ograniče na 90 minuta.
K.T.