Зашто поједина деца до поласка у школу развијају понашање упадљиво другачије него код друге деце

Kако телевизија утиче на емоционални и говорни развој деце

Ралф Давирс и Гинтер Мол у својој књизи “10 највећих заблуда о васпитању и шта можемо да урадимо боље” образлажу зашто треба ограничити гледање телевизије деци и како телевизија утиче на емоционални и говорни развој беба:
Деца која су првеве три године живота гледала телевизију, до поласка у школу развијају понашање упадљиво другачије него код друге деце. У том узрасту гледање телевизије само сат дневно, повећава вероватноћу да се појаве сметње у понашању за 10%. То колико су најмања деца угрожена телевизијом није увек лако проценити. Зато се опасност од телевизије често чини безазленом и незнатном. У ствари, могућа штета од садржаја неког програма често је мања од штете која проистиче из чињенице да телевизија прекида важне интеракције између бебе и релевантних особа. Телевизија омета развој ваше бебе или малог детета. Kод беба и мале деце трајање гледање телевизије директно утиче на појаву сметњи у стицању говорних способности. Те способности мала деца стичу и развијају у директној комуникацији с родитељима. Добра језичка способност, поред добре емоционалне компетенције, суштинска је предпоставка за стицање добре социјалне компетенције у предшколском узрасту. Зато сметње у овладавању говором представљају озбиљну претњу здравом развоју личности вашег детета.
 
Одговор на питање да ли је ваше дете “подобно” за телевизју зависи пре свега од узраста детета. За децу млађу од 3 године телевизија нема никаквог смисла. Бебе и мала деца нису у стању да из телевизије извуку никакве користи. Сасвим супротно – за њих телевизија представља врло значајну претњу. Тек после навршене 3. године деца су у стању да разумеју шта је телевизија. Тада почињу да откривају своје светове маште. Дете убрзано развија способност да прави разлику између маште и реалности. Сада почуњу игре “као да”. Дрвени балвани постају кобајаги људи и животиње. Између 3. и 4. године дете може да разуме да су човечуљци од песка фикција. Деца сада почињу да воле. Веома је важно да телевизија не буде главна забава. Зато деца од 3. до 6. година треба пред телевизијом да проводе највише пола сата дневно. Школска деце између 6 и 10 година већ могу да се друже са телевизијом један сат дневно. Старија деца, узраста 13 или 14 година, треба своје конзумирање медија, што сад подразумева, ако је могуће, и бављење компјутером и конзолама за игрице, да ограниче на 90 минута.
 
K.T.