Deca znaju zašto se prenemažu – jer to „upali“ kad žele nešto. Ali, tone znači da ne možete to sprečiti.
Ana Kraford ima troje dece, uzrasta od 8 do 13 godina, tako da ona ima iskustva sa prenemaganjem.
„Moja deca gunđaju kada treba odraditi kućne poslove“, kaže ona, „ili kada jedno dete dobije nešto što drugo nije. Rekla bih da je to gunđanje, zapravo, neko obeležavanje teritorije.“
Prema pedijatru, Lorel Šulc, deca se prenemažu iz jednog prostog razloga. Radi. „Prenemaganje privlači pažnju roditelja“, kaže Šulc. „Piskutavo prenemaganje i gunđanje je efektno, jer roditelj ne može, a da ne odreaguje.“
Sprečavanje prenemaganja
Šulc objašnjava da ovo nije svesna dečija strategija, već je to naučeni šablon ponašanja – a roditelji imaju veliku ulogu u tome. Ako dete nešto zatraži od roditelja na pristojan način i roditelj ne odgovori par puta na to, dete će povisiti svoj glas. Mlađa deca mogu vikati ili imati izlive besa, dok malo starija deca imaju viši stepen samokontrole i verovatnije je da će malo progunđati.
Kako biste ovo izbegli, Šulc savetuje roditeljima da ne čekaju da deca izgube svoje strpljenje pa tek onda da obrate pažnju na njih. „Važno je, ako možete, da odgovorite na prvo traženje pažnje“, kaže ona. „Ako u tom trenutku pričate telefonom ili ste usred nekog razgovora, pogledajte ga i pokažite mu da ste ga registrovali i da ćete mu se posvetiti za koji minut. Čim uhvatite prvi momenat, pružite pažnju svom detetu.“
Dete Vas zove da mu pružite pažnju
Predavač i psiholog, Beki Bejli, kaže da kada dođe do kukanja, roditelji bi trebalo da udahnu duboko i da se sete da detetu nije cilj da bude iritantno. Dete traži neku pomoć.
„Odgovorite mu sa Ja-rečenicama“, kaže Bejli, „i tako izmodelirajte način na koji želite da se Vaše dete izražava. Kažite nešto kao što je „Ne sviđa mi se kad tako gunđaš. Ako želiš čašu mleka, tako i reci.“ Dakle, dajte mu model i reči i tona kojim biste želeli da govori.“
Ukoliko dete i dalje kuka i sigurni ste da nije bolesno, ništa ga ne boli, Bejli predlaže da malo dublje pogledate šta stoji iza takvog ponašanja. „Zapitajte se da li ste bili više zauzeti nego inače, da li ste nekako promenili rutinu koje Vaše dete ima, da li traži više pažnje od brata/sestre iz nekog posebnog razloga. Najčešće je ovo kukanje i gunđanje znak da treba uspostaviti vezu sa detetom.“
Kako biste to postigli, ona savetuje da provedete zajedno sa detetom određeno vreme, fokusirajući se na njega tako što ćete zajedno čitati, kuvati ili raditi nešto što detetu pričinjava zadovoljstvo. „Nekoliko minuta jednom ili dva puta dnevno ovako provedenih sa detetom može dovesti do ogromne razlike u popravljanju loših navika u ponašanju deteta“, kaže Bejli.
Deca znaju zašto se prenemažu – jer to „upali“ kad žele nešto. Ali, tone znači da ne možete to sprečiti.
Ana Kraford ima troje dece, uzrasta od 8 do 13 godina, tako da ona ima iskustva sa prenemaganjem.
„Moja deca gunđaju kada treba odraditi kućne poslove“, kaže ona, „ili kada jedno dete dobije nešto što drugo nije. Rekla bih da je to gunđanje, zapravo, neko obeležavanje teritorije.“
Prema pedijatru, Lorel Šulc, deca se prenemažu iz jednog prostog razloga. Radi. „Prenemaganje privlači pažnju roditelja“, kaže Šulc. „Piskutavo prenemaganje i gunđanje je efektno, jer roditelj ne može, a da ne odreaguje.“
Sprečavanje prenemaganja
Šulc objašnjava da ovo nije svesna dečija strategija, već je to naučeni šablon ponašanja – a roditelji imaju veliku ulogu u tome. Ako dete nešto zatraži od roditelja na pristojan način i roditelj ne odgovori par puta na to, dete će povisiti svoj glas. Mlađa deca mogu vikati ili imati izlive besa, dok malo starija deca imaju viši stepen samokontrole i verovatnije je da će malo progunđati.
Kako biste ovo izbegli, Šulc savetuje roditeljima da ne čekaju da deca izgube svoje strpljenje pa tek onda da obrate pažnju na njih. „Važno je, ako možete, da odgovorite na prvo traženje pažnje“, kaže ona. „Ako u tom trenutku pričate telefonom ili ste usred nekog razgovora, pogledajte ga i pokažite mu da ste ga registrovali i da ćete mu se posvetiti za koji minut. Čim uhvatite prvi momenat, pružite pažnju svom detetu.“
Dete Vas zove da mu pružite pažnju
Predavač i psiholog, Beki Bejli, kaže da kada dođe do kukanja, roditelji bi trebalo da udahnu duboko i da se sete da detetu nije cilj da bude iritantno. Dete traži neku pomoć.
„Odgovorite mu sa Ja-rečenicama“, kaže Bejli, „i tako izmodelirajte način na koji želite da se Vaše dete izražava. Kažite nešto kao što je „Ne sviđa mi se kad tako gunđaš. Ako želiš čašu mleka, tako i reci.“ Dakle, dajte mu model i reči i tona kojim biste želeli da govori.“
Ukoliko dete i dalje kuka i sigurni ste da nije bolesno, ništa ga ne boli, Bejli predlaže da malo dublje pogledate šta stoji iza takvog ponašanja. „Zapitajte se da li ste bili više zauzeti nego inače, da li ste nekako promenili rutinu koje Vaše dete ima, da li traži više pažnje od brata/sestre iz nekog posebnog razloga. Najčešće je ovo kukanje i gunđanje znak da treba uspostaviti vezu sa detetom.“
Kako biste to postigli, ona savetuje da provedete zajedno sa detetom određeno vreme, fokusirajući se na njega tako što ćete zajedno čitati, kuvati ili raditi nešto što detetu pričinjava zadovoljstvo. „Nekoliko minuta jednom ili dva puta dnevno ovako provedenih sa detetom može dovesti do ogromne razlike u popravljanju loših navika u ponašanju deteta“, kaže Bejli.
Priredila Aleksandra Ivković