Према УН-овом глобалном извештају о срећи, дански школарци најсрећнија су деца на свету. Тај податак уопште не чуди, јер у земљи у којој зима траје дуже него остала три годишња доба заједно и мрак већи део године пада већ у 16 сати, све функционише беспрекорно.
Данска је једна од ретких земаља у Европи која нема озбиљних проблема с наталитетом. Њихове жене просечно рађају 1,8 деце током живота.
Децу од малих ногу уче да буду индивидуалци, да треба да се брину сами о себи и сами се забављају. Бити искључиво одликаш и имати најскупље патике на ногама, Данцима нису најважније ствари на свету. Они живе по неким другим пуно скромнијим и вреднијим животним принципима.
Бити најбољи није најважнија ствар у животу
Док код нас из године у годину расте број одликаша, у Данској је ситуација нешто друкчија. Њихов образовни систем није искључиво посвећен добијању што боље оцене, већ развијању дететове знатижеље и способности за саморазвој. Школе покушавају да створе атмосферу у којој ће се ученици вредновати према својим сопственим особинама и способностима. Шта то значи? Свака особа, без обзира на то коју школу завршила, може пронаћи своје “место под сунцем” и бити друштвено корисна себи и заједници. Kод њих не постоје тражена и мање тражена занимања. У њиховим образовним системима скоро да нема деце понављача и оних који одустају од образовања.
Знати бити свој једнако је важно као и знати читати и писати
Дански школски курикулум у првом реду усмерен је на подстицање личног развоја и то није само отрцана фраза. Они сматрају да примарна функција школе није само да осигура детету базично знање, на пример читање, писање и рачунање. Једнако је важно учити га развијању сопствене посебности. Пре него што крену у вртиће и предшколско, родитељи с децом свакодневно раде на проширивању речника, уче их основним школским правилима и толеранцији која им је изузетно важна.
Учење напамет није пожељно
Ученици се подстичу да сами истражују, долазе до информација, анализирају, па ако треба и врше различите експерименте. Пажљиво слушати на часу за Данце није довољно. Они “захтевају” да ученик такође учествује у процесу учења. У школама их уче развијању сопственог мишљења као и да мишљења других никада не треба узимати здраво за готово. Самопоштовање сматрају једном од најлепших особина које једно дете може развити. Kреативност, критичко мишљење и самоиницијативност сматрају врло важним, корисним и пожељним. Учити напамет, рецимо, одломак из неког текста, сматрају у потпуности небитним и непотребним.
Срећа и благостање су важни
Већина наше деце, али и родитеља, једва чека викенд како би се одморили од школе и школских обавеза. Док слободне дане чекамо као “озебли сунце”, Данци теже томе да се деца једнако радују школи, као и рецимо, некој ваннаставној активности. Младим Данцима од 14 до 18 година, који нису сигурни који би факултет уписали, образовни систем омогућује похађање једногодишње школе тзв. “Ефтерсколе”. Нагласак у тим тзв. посебним школама стављен је на програм који није покривен у редовним школама. Откривање талената и разноразних креативних нота, примарни су задаци школе.
Свако би требало да има има једнаке шансе
Само код 11 посто Данаца, велика плата је пресудни фактор при одабиру каријере. У земљи у којој људи плаћају једну од највиших стопа пореза, тежња за обогаћивањем није најважнија. Данце, од малих ногу уче да новац није пресудни фактор када је у питању срећа. Радити оно што волиш и бити у томе успешан, важније је од “дебелог” новчаника. У данским школама, у вишим разредима, редовно се одржавају састанци на којима ученици о својим плановима за будућност, могу понаособ разговарати са својим наставницима.