Prema UN-ovom globalnom izveštaju o sreći, danski školarci najsrećnija su deca na svetu. Taj podatak uopšte ne čudi, jer u zemlji u kojoj zima traje duže nego ostala tri godišnja doba zajedno i mrak veći deo godine pada već u 16 sati, sve funkcioniše besprekorno.
Danska je jedna od retkih zemalja u Evropi koja nema ozbiljnih problema s natalitetom. Njihove žene prosečno rađaju 1,8 dece tokom života.
Decu od malih nogu uče da budu individualci, da treba da se brinu sami o sebi i sami se zabavljaju. Biti isključivo odlikaš i imati najskuplje patike na nogama, Dancima nisu najvažnije stvari na svetu. Oni žive po nekim drugim puno skromnijim i vrednijim životnim principima.
Biti najbolji nije najvažnija stvar u životu
Dok kod nas iz godine u godinu raste broj odlikaša, u Danskoj je situacija nešto drukčija. Njihov obrazovni sistem nije isključivo posvećen dobijanju što bolje ocene, već razvijanju detetove znatiželje i sposobnosti za samorazvoj. Škole pokušavaju da stvore atmosferu u kojoj će se učenici vrednovati prema svojim sopstvenim osobinama i sposobnostima. Šta to znači? Svaka osoba, bez obzira na to koju školu završila, može pronaći svoje “mesto pod suncem” i biti društveno korisna sebi i zajednici. Kod njih ne postoje tražena i manje tražena zanimanja. U njihovim obrazovnim sistemima skoro da nema dece ponavljača i onih koji odustaju od obrazovanja.
Znati biti svoj jednako je važno kao i znati čitati i pisati
Danski školski kurikulum u prvom redu usmeren je na podsticanje ličnog razvoja i to nije samo otrcana fraza. Oni smatraju da primarna funkcija škole nije samo da osigura detetu bazično znanje, na primer čitanje, pisanje i računanje. Jednako je važno učiti ga razvijanju sopstvene posebnosti. Pre nego što krenu u vrtiće i predškolsko, roditelji s decom svakodnevno rade na proširivanju rečnika, uče ih osnovnim školskim pravilima i toleranciji koja im je izuzetno važna.
Učenje napamet nije poželjno
Učenici se podstiču da sami istražuju, dolaze do informacija, analiziraju, pa ako treba i vrše različite eksperimente. Pažljivo slušati na času za Dance nije dovoljno. Oni “zahtevaju” da učenik takođe učestvuje u procesu učenja. U školama ih uče razvijanju sopstvenog mišljenja kao i da mišljenja drugih nikada ne treba uzimati zdravo za gotovo. Samopoštovanje smatraju jednom od najlepših osobina koje jedno dete može razviti. Kreativnost, kritičko mišljenje i samoinicijativnost smatraju vrlo važnim, korisnim i poželjnim. Učiti napamet, recimo, odlomak iz nekog teksta, smatraju u potpunosti nebitnim i nepotrebnim.
Sreća i blagostanje su važni
Većina naše dece, ali i roditelja, jedva čeka vikend kako bi se odmorili od škole i školskih obaveza. Dok slobodne dane čekamo kao “ozebli sunce”, Danci teže tome da se deca jednako raduju školi, kao i recimo, nekoj vannastavnoj aktivnosti. Mladim Dancima od 14 do 18 godina, koji nisu sigurni koji bi fakultet upisali, obrazovni sistem omogućuje pohađanje jednogodišnje škole tzv. “Efterskole”. Naglasak u tim tzv. posebnim školama stavljen je na program koji nije pokriven u redovnim školama. Otkrivanje talenata i raznoraznih kreativnih nota, primarni su zadaci škole.
Svako bi trebalo da ima ima jednake šanse
Samo kod 11 posto Danaca, velika plata je presudni faktor pri odabiru karijere. U zemlji u kojoj ljudi plaćaju jednu od najviših stopa poreza, težnja za obogaćivanjem nije najvažnija. Dance, od malih nogu uče da novac nije presudni faktor kada je u pitanju sreća. Raditi ono što voliš i biti u tome uspešan, važnije je od “debelog” novčanika. U danskim školama, u višim razredima, redovno se održavaju sastanci na kojima učenici o svojim planovima za budućnost, mogu ponaosob razgovarati sa svojim nastavnicima.