Зашто су екскурзије скупље од породичних летовања – на дневнице наставника и лекара мора се платити и порез

9 маја, 2022

После дуге паузе због корона вируса, ђаци широм Србије крећу на рекреативне наставе и екскурзије, али се родитељи жале на цене тих путовања.

Александар Марков, професор историје и председник Форума београдских гимназија, каже за BBC News, да многи често пореде цене приватних путовања и екскурзија, што види као грешку.

„Увек је било потребно издвојити више новца за екскурзију, јер је много тога укључено у процес организације и када свако ту узме свој део… Ето зашто су оне скупе”, наводи Марков.

То у пракси значи да део новца иде хотелима, део за превоз, а део туристичким агенцијама.

Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије, ипак каже да оне ту „минорно зараде – углавном између шест и осам одсто од цене”.

Он као један од главних разлога високе цене екскурзија и рекреативних настава види у „додатним трошковима”, попут дневница наставницима, учитељима и лекарима за боравак са децом, као и „високих пореза и доприноса које плаћају држави” за сваког од њих.

„То за минимум 20 или 30 одсто увећава укупну цену путовања”, истиче Сеничић.

Из Министарства просвете до тренутка објављивања текста нису одговорили на питања BBC-ја на српском о ценама и начинима регулисања рекреативних настава и екскурзија.

Свет се за то време мења, па и начин на који ученици путују.

„Екскурзија је свакако све мање, тако да сад имамо пројекте, попут Еразмуса”, каже за BBC Александра Илић, директорка Економско-угоститељске школе „Вук Караџић” у Великој Плани.

„Управо смо се вратили из Шпаније, били смо тамо 15 дана. То је будућност.”

Сеничић каже да су хотели током епидемије корона вируса „мало злоупотребили уредбу Владе Србије”, због чега је „нажалост део пара остао заробљен”.

Ђаци су потом кренули на путовања, па су цене опет постале главна тема, а ту постоји неколико кључних тачака.

Смештај и превоз

„Прва ствар на коју морамо обратити пажњу, јесте да су то путовања са сва три оброка, а не као на неким летовањима где је само ноћење са доручком, што је први додатни трошак”, каже Александар Марков из Форума београдских гимназија,

Друга ствар, додаје, јесте да према правилницима, аутобус којим се иде на екскурзију не сме бити старији од пет година – због чега је скупљи него иначе, јер је новији.

Међутим, и Марков и Сеничић наводе да код те ставке често постоје проблеми.

„Већина превозника то не може да испуни… Нажалост, тако је, људи не могу тако често да обнављају возне паркове”, наводи Сеничић.

Све то опет није у сагласју са важећим Законом о саобраћају, где сваки аутобус који прође технички преглед има право да обавља делатност, тврди он.

Сеничић каже и да родитељи „често инсистирају на хотелима од три или четири звездице и двокреветним собама”, што назива „непотребним луксузима који повећавају цену”.

„Ми зато годинама већ тражимо да се уради категоризација објеката који су прилагођени за боравак деце.

„Дакле, да то буду објекти са вишекреветним собама, али да то буде чисто, уредно и сређено… Па ни у Шведској се не иде на екскурзију у хотел са четири звездице”.

Дневнице и порез

Потом следи питање дневница за наставнике, лекара и све друге који воде децу на пут.

Сеничић каже да су оне „један од највећих трошкова”, као и да дневно износе од 150 до 500 динара по ученику.

„За све њих се плаћају порези и доприноси у минималном износу од 57 одсто”, каже.

„Дакле, ако платите лекару 5.000 динара, онда на њега имате и још око 4.000 динара пореза, а ако професору исплатимо 20.000 динара за седам дана, онда морамо и још 17.000 пореза.”

Све се то, каже, прелама „на цену путовања, родитеље и децу”.

Због тога је, истиче, потребна помоћ државе.

„Веома би нам значило када би држава одредила колике тачно треба да буду надокнаде, да оне не варирају, као и кад би потом или ослободила или умањила стопу пореза”, наводи Сеничић.

„То би моментално умањило укупну цену екскурзија.”

Министарство просвете 2013. донело је препоруку да накнаде за вођење деце треба да буду у висини дневница државних службеника за службена путовања – то је управо око тих 150 динара, каже Марков.

Међутим, та препорука није била обавезујућа и у пракси се углавном не примењује, кажу саговорници BBC-ја.

„Ако су дневнице главни разлог високих цена екскурзија, верујем да би значајан део мојих колега био спреман да их одрекне, само како бисмо показали да то није тако”, каже Марков.

Како наводи, дневнице наставника су „још и скромне за обавезе које они преузимају на екскурзијама”.

„Зашто би неко пристао да, одвојен од породице, а без надокнаде или за дневницу која је не скромна, него понижавајућа, даноноћно пази на 25 ученика.”

„Сигуран сам да Министарство просвете није до краја инсистирало на тој мери, јер су знали да би наставници масовно одбијали да воде децу на екскурзије и да би оне замрле.”

Извор: BBC

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама