Маме мале деце, нарочито оне које су стално код куће, често добијају лошу репутацију. Зашто не води рачуна о својој фризури? Чини се да има и превише тренерки за по кући. Нисам сигурна зашто се односе према себи као према трећем лицу. Наравно, маме спавају мање, и имају више обавеза по кући када имају малу децу, али ја имам другу теорију зашто смо толико уморне чак и када изгледа да не радимо ништа посебно, поготово људима са стране
То је ово: Хипер – будност.
Хипер – будност је дефинисана као стање чулне осетљивости, праћено интензивним, претераним понашањима чија је сврха да препозна претњу. Хипер – будност означава константно скенирање окружења да би се препознале претње, исцрпљеност, и претерано повећана пажња.
Обично, овај термин се користи у медицини. Ја га користим да бих га упоредила са родитељством. Тако да, за родитеље хипер – будност је буквално стање повећање пажње, борба или бекство, и заштита наше деце која су толико мала да сама себе не могу да заштите како треба.
Боба или бегство
Овај симптом се догађа када неко спази претњу или опасност, и искуси психолошке симптоме који ће му помоћи да се бори или побегне. Анксиозност и забринутост су углавном повећана стања пажње. Ако сте анксиозни то је као када је ваше тело на ниском нивоу борбе или бекства.
Па како онда бринемо?
Пре него што наса деца почну да се крећу самостално, и пре тога, она истражују окружење у коме се налазе. Ствари које су биле сигурне, као на пример столица, постају опасност да се одатле падне. Машине за судове, или тцчност за под постају могућност катастрофе.
Чак и када је кућа сигурна за децу, она ће покушавати нешто што можда нисте ни претпоставили да је опасно за њих. И како они не могу да предвиде опасност, то је оно сто је посао мајки. И то је оно како ми спасавамо њихове животе. Зато, чак и када спавамо ми смо опрезне. Када нам је дете ван видокруга и тихо, о не! Можда скакуће у носиљци која је висока до половине полице са књигама и нешто му може пасти на главу.
Можда брат покушава да га затвори у купатило. Када год имамо малу децу, ми смо високо опрезни и мислимо о свему. А то је исцрпљујуће
Имамо мање времена за себе
Проводећи цео дан фокусирајући се на друге је просто замарајуће. Задовољство је бити мајка, и то је лепа жртва, али понекада се све то накупи. Од изласка до заласка сунца, ми смо фокусиране на неког другог. Пре него што смо постале мајке имале смо толико времена за себе. Чак и када смо на послу од 9 до 5 можемо да одемо саме до купатила. Да попијемо кафу или кока колу када нам се пије. Можемо да телефонирамо без стреса да ли ће се наше дете огласити или ће му се нешто десити. Можемо да се прошетамо када желимо.
Чак и када имамо децу која се лепо понашају, и неке устаљене рутине, опет мислимо само на њих. То је наш посао. И то је добро, тако треба да буде али је баш исцрпљујуће. Зато сам ја присталица добрих рутина, да би све касније било лакше.
Радимо више ствари истовремено, али после платимо за то
Ја сам екстремна у томе да радим више ствари истовремено. Зашто да радим једну ствар, ако могу 6 у исто време и да планирам у глави још једну? Када идем од једне собе до друге, могу да завршим 3 ствари истовремено. Могу да завршим телефонски разговор, пресвучем бебу и држим је у рукама. То је добро јер штедимо своје време. Али није добро јер то значи да морамо тако и да немамо времена да предахнемо. Ја сам престала то да радим у задње време а ево и зашто.
Ако сте као и ја ( а за ваше добро се надам да нисте ) онда ћете тешко успорити, застати да помиришете цвеће, мање бринете око куће, дечијих фаца када им несто кажете. На први поглед изгледа да жене које су увек код куће не би требало да допусте прљаву кућу и да буду стално уморне. Да не смеју да допусте неуредне фризуре, или нередне нокте. Али истина је да притисака око деце и куће има пуно, и да су они тешки.
Ипак и даље….
Ја сам присталица рутина и распореда, независних игара за децу, доброг сна за све у кући. Ипак, са свим овим шемама, живот затрпан обавезама, и непрекидним турама прљавог веша и судова, ручковима, исцрпљује. Зато, кад год вас неко следећи пут погледа тим погледом ” зашто изгледаш тако уморно ако си била код куће цео дан?” Само се насмејте, јер ви знате зашто.
Ви сте уморне јер свакодневно размишљате да ли ће ваше дете попити нешто што не треба. Зато што сте целе прошле недеље бринуле да ли ће и шта ће ваша деца јести, и да ли је то органска храна или није? Ипак можете да предахнете јер ваша кућа је и даље ту, и зидови нису спаљени, иако можда немате добру фризуру и маникир.
Небитно колико сте организовани, ефикасни као мајка, и небитно колико сте добро васпитали своје дете,
Бити мајка мале деце захтева велики фокус, и стални осећај бриге и надгледања. И то је оно што нас чини уморнима. Али када будем имала 95, и по пола дана будем спавала и досађивала се, мислим да ћу гледати на овај период са осмехом. Зато што је то оно што мајке раде. И тако треба да буде.
Превела: Ивона Јовановић
Извор: mojpedijatar.co.rs