Људи се уопште не разликују од животиња онолико колико бисмо ми можда желели да верујемо. Ок, не режимо једни на друге (бар не стално), користимо палчеве и измислили смо телевизију и тоалет. Али, у неком тренутку, скоро сваки тата ухватиће себе како се, попут медведа, рве са својом децом, режи и ваља се. А све то јер је тако забавно (и помало записано у генима).
Разлог томе је, дакле, што је тај нагон за грубошћу дубоко укорењен у животињском делу наше ДНК. Али, да ли је у реду предати се том „унутрашњем лаву“ у нама? Да ли је у реду борити се и рвати с децом и тако у њима будити тај нагон?
Прочитајте и: Мишљење девојчице о себи формира њен тата
Бенефити грубе игре
Истраживачи кажу – ДА! Већина сисара заправо игра такве игре са својим младунцима. Понекад нам то чак може деловати опасно, али они углавном знају шта раде и тачно у ком тренутку треба да се зауставе.
Вежба
Ваше дете улаже огроман труд док се рвете и док покушава да вас надјача и обори. Развијају и центар за равнотежу и координацију. Дакле, ако не примећујете да се баш упињу и тешко дишу у паузама рвања, онда треба да им дате јачи изазов. Слободно!
Повезивање
Док се борите, близина и физичка активност отпушта одувек омиљени хормон – окситоцин. Он је тај који додатно „бустује“ осећања повезивања и блискости То значи да, кад вам се дете довољно приближи да га зграбите у свој „медвеђи загрљај“ ви постајете ближи и емоционално, не само физички.
Контрола импулса
Деца која у игру улазе прегрубо, без граница, брзо ће научити да тата неће желети да се игра ако током игре мора да виче. Тако спонтано уче да контролишу нагоне и да дозирају грубост.
Управљање ризиком
Док ваше дете учи како да своје још увек мало тело искористи да победи у борби с великим татом, оно истовремено мора да размишља о ризицима и тражи начине да „победи“ а да им се што мање изложи.
Учи их важности пристанка
Важно је да, кад се играте грубих игара, увек кад дете претера зауставите игру и на то му скренете пажњу. Игра траје само док сви у њој уживају. Оног тренутка кад за неког то постане непријатно, болно, престајемо са игром. Једно упозорење пре прекида, наравно, мора да постоји.
Груба игра повећава интелигенцију
Стварно. Неколико рунди бацања по поду са татом значи много нових неуронских веза. Тај раст је посебно приметан у хипокампусу који је одговоран за развој логике, учење и меморију.
Етика
За ваше дете, ви сте велики и снажни. И док посматра како подижете све оне тешке предмете које оно не може ни да помери, остаје потпуно одушевљен. Тако да, кад се рвете и играте, то што сву ту своју снагу не користите да бисте победили, они почињу да уче шта значи бити етичан у игри и контролисати снагу. Уместо да само лагано побеђујете увек кад то можете, не водећи рачуна о другима.
Социјална и емоционална интелигенција
Не само што током игри рвања ваше дете мора да тражи како да свог великог и снажног тату победи, већ мора и да покуша да предвиди татин следећи потез и одлучи унапред како ће реаговати. Дете посматра ваш говор тела и израз лица, како би извукло закључке. Покушава да прилагоди своју реакцију и усклади поступке. Све оне вештине које ће му сутра требати на послу и у животу.
Дакле, „грубе игре“ требало би да вам постану навика. И то нема везе с полом. Није важно да ли имате дечаке или девојчице. Важно је да они желе ту игру и да је окружење у ком је заједно играте безбедно (без оштрих ивица и ломљивих предмета).
И имајте на уму да, кад ваше дете каже да је доста – одмах прекидате. Али важи и обрнуто.