Veliki problem nas, dece koja smo rasla osamdesetih i devedesetih je taj što je postalo normalno da tata bude neveran mami, pa da čak ostavi nju i decu. Zato mnogi sinovi, u nedostatku dobrog uzora, ni danas ne umeju da budu dobri očevi i muževi jer nisu imali to od koga da nauče. Ja sam otac troje dece, od devet, sedam i dve godine i svakog dana se preispitujem. Jesam li dovoljno dobar otac, dovoljno dobar suprug?
Ono što zasigurno znam jeste da način na koji postupam prema svojoj ženi i te kako utiče na decu. Dvoje starijih veoma dobro primećuju i osećaju ako se nešto neobično dešava. Ne svađamo se često, ali kad se posvađamo, vidim kako to njih poremeti. Ponekad, u toku rasprave, ako bacim pogled na njih, vidim kako sede na kauču, pribijeni jedno uz drugo, širom otvorenih očiju, pokušavajući da shvate šta se to dešava.
Ali, još važnije je to što primećuju i one dobre stvari.
Zato se trudim da svojoj ženi kupim cveće jednom mesečno, a to mnogo utiče i na decu. Želim da moj sin vidi kako njegovoj majci kupujem cveće jer ja svog oca nikad nisam video da to čini za moju majku. Želim da moj sin nauči kako se tretira žena i majka. Želim da zna koliko je važno da majci svoje dece pokazuje ljubav, čak i posle mnogo godina braka. Želim da mu budem dobar uzor, onaj koji je meni nedostajao.
A za moje ćerke, želim da nauče da očekuju cveće. Da se udaju za nekog ko je spreman i voljan da utroši malo više vremena i novca da bi se ona nežnost i ljubav s početka sačuvala i kasnije, kada godine prođu.
Ne želim da se osete izgubljeno, kao što sam se ja osećao. Želim da vide i nauče kako treba da izgleda dobar brak. Želim da znaju, bez trunčice sumnje, da mi je njihova majka najvažnija žena na svetu i da je volim više od svega. A da bi znali, to moram i da pokažem.
I upravo tu leži stvarnost braka, ljubavi, porodice. Ljubav je imenica. Ljubav je akcija. Nije nešto što se desi na početku veze, pa nestane kad ispustite kormilo. Ljubav je neprekidno pokazivanje nežnosti. Milion poruka u kojima piše „Volim te”, poziva da se uverite da je sve u redu, toplih zagrljaja, poljubaca, zajedničkih izlazaka, sitnih gestova koji pokazuju koliko vam je stalo. Ljubav je da pripazite decu kad onom drugom treba odmor. To je pronalaženje kompromisa gde niko neće biti 100% u pravu, ali svi će biti zadovoljni.
Svaki put kad svom sinu kažem da volim njegovu majku, on prevrne očima uz reči: „Znam, tataaaa.” A osmeh mu zaigra na krajevima usana. Kaže to kao da sam mu upravo rekao da je voda mokra. To je realnost njegovog života. I to me čini neizmerno srećnim. To što zna da volim njegovu majku daje mu osećaj sigurnosti. Šta god se u životu desilo, imaće porodicu koja će biti tu za njega. Kao neko ko je rastao u rasturenoj porodici, znam koliko je to važno.
Ali, ako ne pokazujete majci svoje dece da je volite, šta zapravo pokazujete? Pa, u slučaju mog oca – ravnodušnost. Izbegavanje. Tišina dvoje ljudi koji su se nekad voleli, ali su se vremenom udaljili.
Tate, sa potpunom sigurnošću vam tvrdim da vaš brak, porodica, život mogu biti bolji, lepši, topliji ako svoju ljubav pokažete delima.
To je suština zajedničkog života. To je čuvanje porodice o kom se toliko govori. A zapravo je tako jednostavno. To je ono što vaša deca moraju videti da bi se osećali sigurno i voljeno i da bi sutra umeli da stvore svoju porodicu koja će funkcionisati na stabilnim temeljima.
To je najbolja investicija koju možete napraviti. Verujte mi na reč.
Autor:
Priredila: A. C.