То да живимо на Балкану и да је ултимативни циљ многих породица и очекивање које имају од „снајке“ да им роди наследника, није ништа ново. На крају крајева, потреба за продужетком лозе толико је дубоко укорењена, да су женска деца, али и њихове мајке које нису успеле да свом мужу подаре наследника, често биле у тешком положају, понижаване и угњетаване.
Али, да се на историју не враћамо, нека остане у прошлости где јој је и место.
Недавно ми је на Фејзбуку искочила реклама за производ који одређује плодне дане. Сви га знамо одавно као Мејби бејби, али је овај нови ребрендиран и кошта неколико пута више. У суштини функционише тако што се кроз количину соли у пљувачки одређује да ли се жена налази у плодним или неплодним данима. Користе га подједнако жене које желе да остану трудне, али и оне које не желе, у сврху контрацепције.
Међутим, у реклами која ми је искочила, једна од „функционалности“ која се помиње јесте и могућност да утичете на пол детета, како је написано „у извесној мери“.
Да, то јесте, у извесној мери могуће. Доктор Ландрум Шетлс развио је пре шездесет година теорију која је, како тврди он и његови сарадници, поуздана у 75 до 90% случајева. Шетлс је о томе написао и књигу која је објављена први пут 1971. и од тад доживела више издања. Назив књиге је „Како да изаберете пол ваше бебе“.
Према Шетсловој методи, постоје два кључна фактора. Први је време односа. С обзиром на то да су мушки (Y) сперматозоиди покретљивији, али краће живе, да би повећао шансе да добије дечака, пар би требало да има однос тачно на дан овулације. Тако би мушки сперматозоиди практично први стигли до јајне ћелије и оплодили је. Женски (X) сперматозоиди су спорији али живе дуже, па је већа шанса да ће се зачети девојчица ако до односа дође 2-3 дана пре овулације.
Други кључни фактор је киселост средине. Тако ће мушки сперматозоиди теже преживети дође у додир са киселом средином каква је на почетку вагине.
Сад кад смо тај научни део разумели, вратимо се на онај други – морални. Готово сваки родитељ на овом свету ће рећи да је дете благослов. Не мушко, не женско, већ дете. Да ли је, онда, уопште у реду да на овај начин калкулишемо и играмо се? Да ли је у реду „бирати“ пол детета које ћемо добити?
Хајде да кажемо – па какве везе има? Пробамо, па ако не успе, нећемо га или је због тога волети мање. Хоћемо ли, исто тако, сутра тражити начине да добијемо дете плавих очију, плаве косе, светлог тена, блиставих зуба, идеалне висине и грађе?
Свако дете на свет долази с разлогом, тражи своје под сунцем и нада се безусловној љубави својих родитеља. Нека она флоскула „само нек је живо и здраво“ буде једино што ће вас водити кад пожелите дете.