Да би ваше дете било успешно, услов је да има срећно детињство. Помозите му у томе.
Иако је уопштена дефиниција среће: „трајно задовољство, спокој, весеље, расположење“, заправо свако од нас може да смисли своју дефиницију, већ у зависности од тога шта нас лично усрећује. Тако ће неко срећу повезати са сигурношћу или високим стандардом, а неко други са слободом, љубављу, унутрашњим миром.
Слично је и са појмом „успех“. Једна од најчешћих дефиниција успеха јесте: „постигнуће сопствених животних циљева“. Међутим, то шта су ваши животни циљеви знате само ви. Када је реч о деци, ми одрасли дајемо себи право да одређујемо успех уместо њих и за њих. У ствари, без обзира на наше најбоље намере, чињеница је да од деце захтевамо да буду успешна према нашим сопственим критеријумима а не њиховим. Тако већина одраслих сматра да је дете успешно ако има задовољавајуће школске резултате.
Највећи ризик овако замишљеног успеха јесте да су родитељи претерано амбициозни. Наиме, када дете не може да испуни амбиције својих родитеља, започиње дуг циклус дисфункција у њиховим односима као и у развоју детета. Управо зато, веома је важно одредити критеријуме успешности детета према његовим способностима, талентима и могућностима. Да бисте испунили овај услов, неопходно је да га добро познајете.
Колико познајете своје дете
Заједничко истраживање агенције Ассоциатед Пресс и МТВ станице испитало је 1.300 особа узраста од 13-24 године. Истраживање је реализовано кроз упитник тзв. „отвореног типа“, у коме свако има прилику да напише управо оно што сам мисли, уместо да бира неки од понуђених одговора. Циљ испитивања био је да се установи шта је оно што млађе генерације највише испуњава, шта највише доприноси њиховој срећи. Пре него што вам ја кажем резултате, замолићу вас да размислите како би ваше дете у тинејџерском узрасту одговорило на ово питање, или можда, шта бисте одговорили ви као одрасла особа. Да ли мислите да је међу одговорима било нешто попут речи – новац? Најбоље оцене у школи?
Нисте погодили. Чак три четвртине испитаних тинејџера је рекло да их срећним чини квалитетан однос са родитељима и да им је најбитније провођење времена са породицом. Тек на другом месту је: „дружење са пријатељима“, а на трећем: „партнерски односи“. Зашто сам вас замолила да размислите о могућим одговорима? Зато што оно што бисте ви одговорили говори о вама. Оно што су одговорила деца говори о њима. Пројекција наших вредности на дечији систем вредности говори о томе колико их не познајемо, шта је то што од њих очекујемо, и што је најважније, на који пут их усмеравамо.
Данас се сматра да се већ у првој години живота одређује да ли ће дете постати оптимиста или песимиста, у зависности од понашања родитеља, пре свега, мајке. Тако, на основу тога у коликој мери су задовољене бебине потребе за храњењем, пресвлачењем али и за нежношћу, додиром, пажњом беба тај степен задовољства генерализује на целокупно своје окружење. На овај начин она прима информацију о свету као о претежно пријатном или, у случају недовољне испуњености њених потреба, као о претежно непријатном месту. Оптимистична деца имају много боље предиспозиције да постану срећне одрасле особе, а сматра се да оптимизам стечен у детињству остаје као трајна вредност и у одраслом добу.
Срећа и школски успех.
Бројна истраживања потврђују повезаност искустава из раног дечијег узраста и успеха у детињству и одраслом добу. Ова истраживања показују да за академска постигнућа детета нису толико битни ни материјални статус породице, ни генетска предиспозиција, па чак ни интелигенција, колико фактор среће. Истраживање Универзитета у Лондону аутора др Јана Емануела Де Неве објављено и у Даилy Маил, обухватило је више од 15.000 одраслих особа. Ово истраживање потврђује да су најуспешније одрасле особе оне које су у детињству биле срећне, опуштене, насмејане. Они су успешнији и у формирању стабилних, дугорочних, партнерских и пријатељских односа. Занимљиво је да имају и бољу финансијску ситуираност, (чак 22% веће приходе) од оних одраслих особа које о свом детињству не мисле као о срећном периоду.
Како срећа доноси успех
Зашто је то тако? Срећна деца израсту у комуникативније, отвореније одрасле особе, са више самопоуздања и спремности за ризике од оних који нису имали срећно детињство. Заиста, када питате срећне особе зашто су срећне, оне као пример наводе добре међуљудске односе са породицом и пријатељима, љубав и задовољство бављења оним што воле. Успех и школска постигнућа не играју значајну улогу у овим одговорима. Слично томе, када питате успешне особе зашто су успешне, како су до свог успеха дошли, они помињу радне навике, добру концентрацију, јаку мотивацију… Срећу не помињу.
Дакле, да би ваше дете било успешно, услов је да има срећно детињство. Помозите му у томе.
Родитељи а не пријатељи. Будите саучесник у животу вашег детета, а не пуки посматрач. Увек се „држите“ улоге родитеља јер ће ваша деца већ пронаћи довољно пријатеља међу вршњацима. Нека ваши односи буду што више пријатељски (са много поверења, подршке, искустава), али увек у оквирима: родитељ – дете.
Право на грешку. Када дете живи у средини која му дозвољава да не буде савршено, оно учи да слободно развија своје потенцијале и „размаше крила“. Оно зна да ће бити прихваћено у целом пакету свих својих особина па и ако погреши, има где да се врати.
Разумевање. Многи родитељи више разумевања показују за своје пријатеље, комшије, колеге са посла него за своју децу. Заборавили су како је то „бити у дететовим ципелама“ и не покушавају да се уз своју децу тога подсете. Тако се ствара генерацијски јаз, а дете вас с правом доживљава као некога ко га не разуме и не познаје.
Искреност. Покажите личним примером да поштујете искеност. Поделите и ви са дететом нешто лично, што можда и није похвално по вас, како би оно схватило да је такво понашање у вашем дому добродошло. Водите доста рачуна да када вам дете нешто искрено повери, што му је можда било лакше да прећути или да вас слаже, ту искреност и похвалите. У случају потребе, казните дело о коме дете говори али не и његово искрено иступање.
Комуникација. Научите да будете саговорник, а не предавач. Комуникација мора да буде двосмерна, конкретна, јасна. Не стављајте се у супериорни положај. У тренуцима када не знате како да вербално одреагујете, „пребаците“ се на невербални језик.
Загрљај је исто тако комуникација.
Подршка. Тражите разлоге за похвалу а не за критику. Радујте се његовим успесима, и увек му будите додатни „ветар у леђа“. Отворено му показујте и колико га волите. Не брините, нећете претерати, нећете „размазити“ дете.
Џорџ С. Патон је рекао: „Успех је колико високо одскочите када паднете на дно“. Међутим, колико ће дете да одскочи, колико дуго да лети, којом брзином да се подигне када падне на тло, увелико зависи од вас. Зато се вратимо на почетак овог текста. Срећа или успех? Одговор је: оба. Само, обратите пажњу на редослед. Када пружите својој деци основу за срећу, она имају шансу да буду и успешна, посебно у својим личним (а не вашим) сновима и амбицијама. То је сасвим довољно. Уосталом, има ли већег успеха од тога да се буде срећан?
Јелена Холцер, дипл.педагог