Emocionalna zrelost nije ista za muškarce i žene – postoje značajne rezlike među polovima, pokazuje studija koju je sprovela zajednica Our World UK. Prema rezultatima ovog istraživanja žene obično dostižu punu zrelost do 32. godine, dok muškarci nastavljaju da se razvijaju do 43. godine.
Istraživanje je pokazalo da 80% žena doživljava muškarce kao one koji zadržavaju detinjasto ponašanje. Sklonost ka brzoj hrani i video igricama, čak i u odrasloj dobi samo su neki od primera koji se navode.
Pored toga, studija pokazuje da žene često preuzimaju ulogu osobe koja donosi odluke u odnosima. Mnoge žene osećaju potrebu da često podstiču svoje partnere da „postupe u skladu sa godinama.
Premda je emocionalna zrelost nešto za šta obično pretpostavljamo da dolazi sa godinama, ovo novo istraživanje pokazuje suprotno i baca novo svetlo na koncept emocionalnog sazrevanja. Zapravo, postoji niz faktora koji utiču na to kako emocionalno sazrevamo i kada. neke, to može biti putanja napred i uzlazno, dok se drugi mogu suočiti sa preprekama na putu.
Naša iskustva iz detinjstva, odnosi sa našim roditeljima, pa i naše godine, kultura i pol mogu imati veliki uticaj.
Šta je zapravo emocionalna zrelost?
Svi smo čuli za frazu „emocionalna zrelost“, ali šta znači biti emocionalno zreo? Kada nekoga opisujemo kao „emocionalno zrelog“, mislimo da zna ko je, da je u stanju da oseti sve svoje emocije i da na odgovarajući način reaguje na svoja osećanja. Emocionalna zrelost takođe obuhvata sposobnost prepoznavanja i saosećanja sa emocijama drugih.
Međutim, važno je znati da ne sazrevamo svi istom brzinom. Način na koji smo podizani, iskustva koja imamo u detinjstvu mogu uticati na to kada da li ćemo i kada dostići emocionalnu zrelost.
6 znakova da ste emocionalno zreli
Problem sa emocionalnom zrelošću je u tome što nije uvek lako znati da li ste emocionalno zreli ili ne. Postoje izvesni znaci koji mogu da sugerišu koliko ste „napredovali“ i razvili svoju emocionalnu zrelost.
Preuzimate odgovornost za svoja osećanja
Kada je osoba emocionalno zrela, ona prepoznaje da je ona ta koja poseduje moć da kontroliše svoje emocije. Primera radi, kada je neko uznemiri, ne razmišlja: „Povredio si me! Kako si samo mogao!“ Umesto toga, misli: „Vau, ono što su uradili me je uznemirilo. Kako da se osećam bolje?“
Možda izgleda kao mala razlika, ali razlika je važna. Idući emocionalno zrelim putem, ne krivite druge ili sebe. Pored toga, izbegavanjem krivice i preuzimanjem odgovornosti zapravo preuzimate vlasništvo nad svojim blagostanjem.
Pokazujete saosećanje prema drugima
Emocionalno zreli ljudi razvili su sposobnost da vide svet iz perspektive druge osobe. Ako im se prijatelj požali na težak dan, možda će pomisliti: „O, ne, tužan je. Pitam se kako mogu da pomognem.”
Nasuprot tome, emocionalno nezrela osoba može pomisliti: „To nije ništa – sačekaj da čuješ šta se meni dogodilo!“ ili: „Čudno se ponaša, da nije ljut na mene?“
Formirate zdrave odnose
Formiranje zdravih odnosa počinje u detinjstvu sa odnosom koji gradite sa svojim roditeljima ili starateljima. Ako su vam dozvolili da izrazite svoj puni spektar emocija i pomogli vam da pronađete zdrave načine za upravljanje njima, verovatno ste razvili siguran stil vezivanja.
Sigurna vezanost u ranom detinjstvu postavlja ton vašim odnosima kasnije u životu, olakšavajući vam da verujete drugima, budete ranjivi sa njima i izražavate svoje emocije na zdrav način. Nesiguran stil vezivanja, s druge strane, čini suprotno.
Izvinjavate se za svoje greške
Emocionalna zrelost dolazi ruku pod ruku sa samosvesnošću, tako da emocionalno zreli ljudi mogu da identifikuju kada su napravili grešku. To znači da je veća verovatnoća da će preuzeti odgovornost za svoje postupke i izviniti se za njih, posebno ako su nekoga uznemirili ili doveli do neprijatnosti.
Osoba sa niskom emocionalnom zrelošću, s druge strane, uglavnom ima nizak nivo samosvesti i često nisko samopoštovanje. Kao rezultat toga, ili se brane i odbijaju da se izvine ili se pak previše izvinjavaju i identifikuju sa svojom krivicom. Počnu da veruju da su loša osoba što su nekoga uznemirili.
Osećate se prijatno i kad su ranjivi
Kada ste emocionalno zreli, ne plašite se ranjivosti. Generalno, ljudi sa dobro razvijenom emocionalnom zrelošću se ne plaše da se oslone na svoje bliske prijatelje i porodicu za podršku, govoreći o svojim borbama i brigama.
Nasuprot tome, emocionalno nezreli ljudi se mogu plašiti da će biti ranjivi. Možda vide ranjivost kao slabost, a ne znak snage, zbog čega je manje verovatno da će ići kod drugih za podršku. Nažalost, ovaj obrazac ponašanja može negativno uticati na njihove odnose, jer je ranjivost veliki de jakih veza.
Prepoznajete i postavljate zdrave granice
Moramo da postavimo zdrave granice da bismo zadovoljili naše emocionalne potrebe. Emocionalno zreli ljudi su verovatno često bili svedoci zdravih granica svojih roditelja. Ako to nije slučaj, onda njihova samosvest olakšava prepoznavanje njihovih emocionalnih potreba i njihovo ispunjavanje.
Starost, pol i emocionalna zrelost
Nismo rođeni sa potpuno razvijenim mozgom – daleko od toga. U stvari, istraživanja sugerišu da se naš mozak neprestano razvija do sredine ili čak kasnih 20-ih. Štaviše, deo našeg mozga odgovoran za našu emocionalnu zrelost i kontrolu naših emocija (poznat kao limbički sistem) ne počinje da se razvija do 10. ili 12. godine!
Dakle, u kojoj dobi dostižemo punu zrelost? Pa, to zavisi od našeg pola. Istraživanja pokazuju da žene obično dostižu emocionalnu zrelost 11 godina pre muškaraca. Muškarac će postati potpuno emocionalno zreo oko 43 godine. Međutim, to je slučaj samo ako ima zdrav razvoj, jake porodične odnose i nema iskustava iz detinjstva koja negativno utiču na emocionalni razvoj.
Prema istom istraživanju, žene potpuno emocionalno sazrevaju sa 32 godine. Opet, to zavisi od njihovih iskustava iz detinjstva i veza vezanih za njih.
Kulture se drastično razlikuju širom sveta, i dok delimo iste emocije, naš emocionalni razvoj – uključujući način na koji izražavamo, prepoznajemo i regulišemo svoje emocije – ipak se razlikuje. Glavni kulturni faktor koji utiče na emocionalni razvoj deteta je odnos sa roditeljima. Ovaj odnos utiče na dečja uverenja o emocijama, na njihovo izražavanje svojih emocija i na tehnike koje koriste da svoje emocije regulišu.
Kulturna verovanja i norme utiču na to kako su roditelji reagovali na emocije svoje dece. To što može značiti da je veća verovatnoća da će porodice iz određenih kultura razviti nesigurne veze. Međutim, naučnici se slažu da je potrebno je više istraživanja da bi se ove pretpostavke potvrdile.
