У последње време много се говори о афективној повезаности родитеља и детета.
Афективна везаност је дубока и трајна емоционална веза која повезује једну особу са другом кроз време и простор. Први је тај појам дефинисао британски психолог Џон Боулби. Након што је 30 година радио са породицама, он је закључио да нечији однос са родитељима током детињства има свеобухватан утицај на друштвене, интимне односе, па чак и професионалне односе те особе у будућности.
Према његовом мишљењу то је биолошки процес, јер се деца рађају са „геном везаности“ који их наводи да траже контакт са особом која највише брине о њима. Исти „ген привржености“ са којим се деца рађају присутан је и код родитеља, и то је оно што их „тера“ да штите и брину о детету.
Како је у већини случајева мајка та која највише времена проводи са бебом афективна везаност полази од њеног односа са малишаном. Управо на основу овог односа развијају се типови афективне везаности који нас прате кроз живот.
Када је детету потребна снажнија повезаност с нама, оно то може показати на различите начине од којих неке чак многи тумаче и као размаженост. На пример:
– Прекидају вас често док разговарате с неким другим
– Непрестано од вас траже да их гледате док нешто раде, имају сталну потребу да вам нешто показују
– Тешко им је да се од вас одвоје
– Раде оно што ми, родитељи, често називамо малетретирање – захтевни су, кенкави…
– Емотивнији су него што је то иначе случај
– Стално би хтели да се мазе и грле
– Желе да буду део свега што ви радите
Дакле, кад се дете осећа ”дисконектовано” његови начини тражења пажње родитељима могу бити необични. Постају емотивнији, бурније реагују, можда су чак и љути. То су начини на који нам они говоре да смо им потребни.
Да бисте ту везу између ојачали, фокусирајте се на мале тренутке. Ево идеја:
– На крају дана одвојте 10 минута да поразговарате о томе какав је био дан и како се дете данас осећало.
– Јутарња рутина – смислите неку само вашу јутарњу рутину – неки посебан загрљај као поздрав, порукица у перници или нешто треће.
– Поподневна рутина – прочитајте једну причу или спремите заједно вечеру.
– Комплименти – похвалите нешто што су тог дана добро урадили. Свака ситница се рачуна!
Ако мало размислите, све побројане активности неће вам одузети више од 20 минута дневно. А готово је сигурно да ће оснажити вашу везу са дететом и помоћи да изградите поверење.