„Moje dete je sasvim zrelo, mada još nema dovoljno godina za upis u školu.“ Ovim rečima se poneki roditelji obraćaju nastavniku ili školskom pedagogu. su najčešće oni čija su deca postigla intelektualnu ranu zrelost. Ali, intelektualna zrelost nije jedini razlog da detetu uskratimo godinu dana igre i bezbrižnog života. Zatim, ta zrelost se može odnositi na neke oblasti: dete je možda naučilo da čita, ali ne mora da je sposobno da računa, ili možda nije u stanju da samo organizuje svoje aktivnosti. Prema podacima, među decom koju dovode psihologu zbog problema učenja najviše je opih koji su ranije pošli u školu. Treba videti kad je dete u potpunosti zrelo za upis u prvi razred, o kakvoj zrelosti možemo govoriti. Teoretičari se slažu da je za upis u školu potrebno da dete bude fizički i psihički zrelo, odnosno da poseduje:telesnu, ličnu i funkcionalnu zrelost.
Telesna zrelost
Ovu zrelost utvrđuje lekar. Dete treba da bude telesno dobro razvijeno, da može bez teškoća da pređe put od kuće do škole i da na leđima nosi tešku đačku torbu. U školi treba da bude u stanju da prati nastavu, a kod kuće da radi domaće zadatke i pomaže u kućnim poslovima. Međutim, dešava se da je dete dobro fizički razvijeno, ali to još ne znači da ga treba upisati u školu.
Lična zrelost
Može li dete svakodnevno da se odvoji od svojih roditelja po nekoliko časova? Može li izdržati prekore koji će mu, možda, biti upućeni u školi? Da li je sposobno da se uključi u igru i u rad sa svojim vršnjacima? Sva ova i još mnoga druga pitanja mogu se postaviti kada je reč o detetovoj socijalnoj i emotivnoj zrelosti koje čine njegovu ličnu zrelost. Dete koje ne poseduje ličnu zrelost nije spremno da igru zameni učenjem, ali roditelji često imaju svoje razloge da ga upišu ranije u školu i da mu oduzmu godinu dana detinjstva i bezbrižne igre.
Najčešći motivi zbog kojih roditelji upisuju decu u školu pre navršenih sedam godina:
– dete će sledeće godine biti mnogo starije od ostalih učenika u razredu (naročito rođeni u prva tri meseca upisne godine);
– dete poznaje sva slova i naučilo je da čita, objašnjavaju roditelji;
– opredeljenje za određenog nastavnika;
– da bi išlo sa detetom iz susedstva;
– da bi išlo sa starijom sestrom u istu smenu;
– u radno vreme roditelja dete je samo kod kuće, a u školi je „zbrinuto“;
– ako je starije dete hendikepirano u mentalnom razvoju, roditelji žele da kompenzuju uspehom mlađeg deteta;
– starije dete je pošlo ranije u školu pa „dobro uči“.
Ima još mnogo razloga kojima roditelji objašnjavaju svoju želju da dete upišu ranije u školu. Deca na pitanje da li baš žele da idu u školu ili bi se radije igrala još godinu dana, odgovara da „mama i tata hoće da pođem u školu“.
Ovo su podaci iz rada Komisije za raniji polazak dece u školu u jednoj beogradskoj opštini.
To su primeri dece koja poseduju fizičku i intelektualnu zrelost, ali nisu još emotivno i socijalno zrela.
Dr Vera Smiljanić, dr Ivan Topičić: Dečja psihologija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1970.