Да Ли Се Наставници Опиру Променама?

јануар 12 16:35 2015

Аутор: Методичар Методије

Наставнике често оптужују да су конзервативни и да пружају отпор променама. Ко их/нас оптужује? Креатори образовне политике и то не само код нас, већ и у свету, а овог пута управо говорим о њима (иако се све што прочитате у овом чланку може лако применити и на наше прилике). Наиме, превео сам следећи чланак:

OECD Education today: Are teachers really resistant to change? (11.8.2014)

332003_skola-foto-beta-ap-f-s_f

Креатори образовне политике лако могу навести бројне примере из прошлости где се лепо видело како су се наставници, а посебно њихови представници синдиката, противили реформама. У своју одбрану, наставници могу да кажу да су све тереформе наметнуте „одозго на доле“без много консултација са самим наставницима, односно без икаквог поштовањапрофесионалне мудрости и искуства стечених у учионициИстовременонаставничка професија још увек није у потпуностиуспела да развије динамичну и ка променама оријентисану перспективу за будућност. Другим речима, наставне методе итехнике које су карактерисале рад у прошлости такође су и мерило по коме се процењују  и често осуђују  идеје о томе штаможе да се ради у будућностиБарем овако изгледа доминантно гледиште.

Када би се испоставило да наставници постају задовољнији у свом раду у моменту када образовни системи пролазе крозпроцес иновације, на основу свега реченог, било би изненађење. Ипак, иновације и наставници који су задовољни посломмеђусобно се не искључују. Нова публикација из OECD Центра за истраживање у образовању и иновације (CERI), „Мерењеиновација у образовању: Нове перспективеокупља богатство података добијених од: студија међународних трендова из области математике и природних наука (TIMSS), студија међународног напретка писмености (PIRLS) и програма OECD замеђународна тестирања ђака (PISA), а који процењују различите облике иновација у образовањуОва публикација такође презентује композитни индекс иновација за 28 земаља, односно њихових школских система са довољним количинамаподатака за период од 2000. до 2011. и покрива неколико области ка којима су промене оријентисане. Рецимо, иновације унаставним праксамаорганизацији часаметодама проценеупотреби технологијеевалуацији наставника и повратним информацијамакао и начину којим школе остварују интеракцију са својим локалним окружењима. Композитни индекс меривеличину промена које су се догодиле током времена као резултат комбинованих ефеката ових иновација(Наравно, школскисистеми могу имати веома различите положаје узевши у обзир одговарајуће индикаторе.)

Према овом индексу укупних иновацијаДанскаМађарскаИндонезијаКорејаХоландија и Русија доживеле су највећепромене између 2000. и 2011. Напротив, у држави Масачусетс у САДАустрији и Чешкој забележене су најмање промене. Већа промена се могла видети у земљама попут Индонезије и Русије због дејства catch-up ефекта,а релативно мала променазапажена у Масачусетсу последица је већ високог нивоа иновација у образовању на самом почетку периода који се посматраоИ Русија и Индонезија показивале су велике промене ка више интерактивним и животним наставнимпраксамаподстицању ученика на размишљањенаместо да уче напаметсамосталном раду ученикаиндивидуализацији наставе и променама у организацији часа и процена урађеногОбе земље су такође известиле о великом побољшању у коришћењу ИКТ, па тако и интернет конекције у учионициУ Масачусетсуова пракса је већ била на снази 2000, а чак су неки подаци пријављивали негативне промене.

График указује да од 23 посматрана школска системаукупан индекс иновације може бити у корелацији са меромзадовољства наставника математике (који предају 8. разреду) сопственим послом, а на основу података TIMSS-а.

DVD draft blog post PUB02-Blog size

У принципушколски системи који су прошли кроз интензиван процес иновација у образовању имају тенденцију да буду онигде се задовољство наставника највише повећало. Тај однос је врло јасан у горњем десном квадранту, а који обухвата земље које су иновиране више од просека међу земљама OECD са доступним подацимаМеђутиммање промене у вези саиновацијама нису нужно у корелацији са мањим задовољством наставникаНеке земље у доњем левом квадранту показујумањи пораст задовољства наставника у односу на просек OECDилиу случају Чилеа и Шведске, то задовољство је чак и умањено, али у другим земљама приказаним на левојстрани табеленема уочљивог односа између та два сета података.

Композитни индекс укључује мере иновација на два нивоа; на нивоу школе и самог разреда. Анализа показује да нивоиновација у учионици снажније је у корелацији са трендом задовољства наставникаЈасноиновација која утиче насвакодневни рад наставника  и што је вероватно, који тежи да повећа своју професионалну аутономију  најважнија је за задовољство наставника.

Занимљивокомпозитни индекс иновација на нивоу система, такође је у позитивној корелацији са трендовима у TIMSS за показане резултате учења ученика 8. разреда из у 2003. и 2011као и са разним PISA мерама уједначености у учењуУз ризик од прекомерног уопштавањачини се да су врсте иновација у образовању обухваћениовим OECD индексом иновацијаповећали капацитете наставника и школа да се носе са изазовимакао и аутономију наставникаа побољшале задовољствонаставникате напокон и исходе учења ученика и капацитет система да створи повољне услове за учење за све ученике на равноправнији начин.

Суштина је да промене нису у супротности са задовољством наставниканапротивУ земљама или системима где постојипроцес брзих промена, детектовано је веће задовољство наставника својим посломАко наставници реагују тако позитивнона променетешко их можемо посматрати као конзервативце.

* catch-up ефекат – Изгледа да је ово појам из економије (судећи према изворима које сам истражио). Теорија спекулише да,с обзиром да економије сиромашних земаља имају тенденцију да расту брже од богатијихсве економије ће напоконконвергирати у смислу прихода по глави становникаДругим речимаоне сиромашније економије ће буквално „уловити“ (што ова реч и значи) јаче економије.

Извор: https://izperajednog.wordpress.com

напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.