Дете на све одговара са „не” или „нећу”? Испробајте овај трик…

јануар 11 13:52 2016

У потрази за правим разлогом због којег деца толико воле реч не, пронашли смо логично објашњење и одличан савет како да се с тим изборите. Погледајте писма у наставку, па опробајте овај мали трик.

Упомоћ! Осећам да губим тло под ногама када је у питању мој син и његово понашање. Има 26 месеци и недавно је почео да говори „не” и „нећу” на буквално све што му кажем да уради. Мој супруг и ја покушавамо да останемо позитивни и да му не говоримо „не” на све лоше што ради. Уместо „не бацај храну” кажемо му „молим те, остави храну на тањиру”. Зато и не знам одакле му потреба да толико говори „не”.

Заиста више не знамо шта да радимо. Један од примера је и облачење пиџаме. То је почело да траје и по пола сата јер он једноставно одбија да се обуче. Нема шта нисмо покушали – молбе, убеђивања, забране, ништа није дало резултат. Није он хистерично дете, не баца се по поду, него једноставно – неће. Надам се да ћу добити неки савет од вас! Хвала!

Кејт

dete

Ово ме је баш насмејало. Делује да је ваш дечак једно неодољиво дете :). Можда ће вам звучати чудно, али „не” и „нећу” су управо речи које би требало, као део свог развоја и стварања самосталности, да често изговара у овом периоду. То је реч која му даје моћ, осећај да он доноси неку одлуку, па тако и осећај независности. Уместо да вас то избаци из такта, прихватите и цените то његово другачије мишљење. Он то тражи од вас. Само будите при томе мудри.

Дакле, следећи пут кад каже: „Не, нећу да обучем пиџаму”, останите смирени и кажите: „Ох, схватам. Не желиш да обучеш пиџаму. П шта би хтео да носиш на спавању?” или, можда: „Коју од ове две пиџаме желиш да носиш вечерас?” или: „Не желиш пиџаму? схватам те. Али, ако је не обучемо у наредних пет минута, неће нам остати времена да прочитамо причу за лаку ноћ…” или: „Желиш ли да обучеш пиџаму сад или за пет минута?”

Схватате ли разлику? Уместо једноставног наређења да нешто уради, ви му дајете прилику да донесе неку одлуку, да се и његове жеље цене и поштују. То је нешто што дете, у свом одрастању тражи и што му ви морате пружити, ако желите да буде такав и кад одрасте – самосталан и да доноси своје одлуке.

Шта је најгоре што се може десити? Спаваће у својој одећи за дан. Чак и тад, можете рећи: „Желим да ти буде удобно, па ћу ти ипак помоћи да обучеш ову пиџаму. Или можда желиш сам да се обучеш?” А онда можете рећи: „Сад нам није остало времена за причу за лаку ноћ јер ниси на време обукао пиџаму. Надам се да ћемо сутра завршити све раније, па да ћемо стићи и да прочитамо причу. Волим те, душо! Лаку ноћ!

То што говорите „молим те, остави храну на тањиру” може бити од помоћи понекад, али и овде ће можда тражити опције, шансу да одлучи. То што баца храну прилично је јасан знак да баш и није гладан. Не мислим да деци не треба постављати границе. Можете рећи: „Док једеш, твоја храна треба да буде на тањиру. Ако бацаш храну, значи да си завршио. Склонићу храну за касније, кад поново будеш гладан.”

Само имајте на уму да је у том периоду сасвим нормално, чак здраво за њега да говори „не”. То је одраз његовој одвајања од вас и стварања независности. Можете чак и играти игру где ћете поставити гомилу ствари – одеће, хране, играчака и дати му могућност да прави изборе и много пута при томе каже „не”.

Надам се да сам помогла…

Поздрав!

Џенет

напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.