Дошло ми да вам кажем

децембар 15 16:07 2016

Стварно, дошло ми да вас питам нешто. Осећате ли колико мржње плива у ваздуху на све стране? Осећате ли колико смо затровани и колико уједамо? Осећате ли да смо се наводно приближили Европи, а одаљили од себе? Осећате ли да смо се окренули само ономе колико ћемо пара зарадити, да нас не би прозвали из кредитног бироа, да би нам банка одобрила кредит, продужење минуса, да нам нико не би дисао за врат?

 

nasilje Пре неколико дана младић стар 17 година (наводни спортиста) је у Техничкој школи у Младеновцу ударио своју професорку. Због опкладе. Кад су га у полицији питали зашто је то урадио, слагао је. Рекао је „Не знам. Дошло ми…“
У среду је клинац стар 12 година са својим „другарима“ хтео да скитнице украде инвалидска колица. Еј!

Инвалидска колица! Колики кретен мораш да будеш, какав олош у најави треба да будеш, да би крао инвалидска колица? Е, кад су га исти ти бескућници приметили, он је запалио новине и бацио на бескућника који је изгорео. У најгорим мукама. Кад су га у полицији питали зашто је то урадио, рекао је прво „Не знам. Дошло ми…“ А онда је причао како није веровао да ће јадник да изгори.
Онај први, о ком су новине писале, није био сам. Кад је ошамарио професорку истрчао је из разреда право у кола и побегао. Ваљда кући.
Ни овај други, о ком медији данас интензивно пишу, није био сам. Али је био најмлађи. И „дошло му“…
И један и други су испитани у полицији и пуштени су. На слободу. Јер, малолетници су. Угрожавају им се права. И свашта још нешто, знате већ.

Из ове перспективе, онај први је учинио банално дело. Кажу да се каје. У среду је окачио и позив да се једној жени која је тешко повређена у пожару помогне. И то је добро. Није добро што му је дошло да то уради због опкладе. Сутра ће можда да му дође да удари неког другог.
Из ове перспективе, онај други остаће вечито обележен тиме да је убио некога. Макар и тај неко био потпуно неважан, давно заборављен, чак и ако је получовек, давно одбачен од друштва.
Али и једном и другом је „дошло“.

Мени је, знате, дошло да питам родитеље да ли се стиде своје деце? Да ли им је дошло да им оплаве леђа од батина? Да ли им је дошло да их се одрекну? Да их казне? Да ли им је дошло да оду код некога и кажу „Опростите, моје дете је криво. Ја сам крив, јер сам га испустио, јер га нисам васпитао.“
Шта год да им је дошло, касно је.

Да им је некад давно „дошло“ да разговарају с њима; Да им је некад давно дошло да буду ту за њих; Да им је некад давно дошло да посвете пажњу на друштво у ком се крећу; Да им је некад давно дошло да поведу рачуна о васпитању; Да им је дошло да буду родитељи… Свега овога не би било.
Дошло ми да им кажем „Срам вас било“.

А вама, који пазите на ваше потомке, дошло ми да вам кажем „Чувајте их“. Времена су пуна мржње. Похлепе. Зависти. Неморала. Као деведесетих.
Ето. Дошло ми

ПИШЕ: Александар Бећић

Извор: kolumnista.com

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.