Како рушимо самопоуздање своје женске деце (од првог дана живота)

август 11 21:59 2017

Не тако давно, Фејзбуком је кружио један статус који би сваког родитеља женског детета требало да натера да се замисли. Жао ми је што не могу да га пронађем, веома радо бих овде поменула ауторку (ако је неко препозна нека нам јави), али ћу се потрудити да парафразирам. Реч је о мајци два дечака, која каже да обожава своје синове, али и да је одувек желела девојчицу. Посматрајући девојчице у свом окружењу видела је колико су оне бистре, напредне, колико брзо уче и некако лакше од дечака капирају како свет око њих функционише. И у ком то тренутку, онда, тај исти свет, увери те исте девојчице (сутра жене) да су оне мање вредне од дечака (сутра мушкараца) и да за исти посао треба да буду мање плаћене? Да оне не могу да буду подједнако добри спортисти, научници, директори, зато што су – девојчице?

И баш негде тих дана ми је руку допала књига „Фурам феминизам”. Их, помислио би човек, још једна прича феминисткиња. Не, ово је дефинитивно књига коју ће сваки одговоран, самосвестан родитељ купити свом детету. Не девојчици, већ детету, ма ког пола било. Књига је писана из угла тринаестогодишње девојчице, у форми блога, потпуно опуштеним језиком, тако да ће тинејџерима сигурно бити блиска.

У име свих девојчица, дванаестогодишња Ликица поставља хиљаду питања која у нашем друштву остају без ваљаног одговора. Поставља их својим родитељима, другарима, наставницима, који несвесно раде управо оно о чему смо говорили на почетку текста – убеђују девојчице да су мање вредне од дечака. Да, то раде и родитељи и наставници, комшије, пријатељи, а да тога нису свесни. Зато би, вероватно, ову књигу требало да прочитају и они.

Из Ликициног блога издвајамо неколико баналних, свакодневних ситуација с којима се девојчице сусрећу и које нам дају одговор на питање с почетка текста.

…задњи дан полугодишта!

официјелно су ми закључене све петице! зезао ме је друг из разреда јуче да сам штребер. ја сам му само рекла да нисам штребер, него штреберка, окренула се и отишла. пре ми је баш сметало када ме неко за то зеза, онда сам разговарала са сестром прошле године и она је рекла да нема ничег лошег у томе што сам паметна и што имам супер оцене и да само код нас то успеју да претворе у лошу ствар. реално, мени штреберка значи да радим домаћи на време, да волим да читам и пишем, да ме занимају ствари које радим у школи, али и да сам довољно одговорна да радим и ствари које ме не занимају. зашто је то лоше?

једино што ми пада на памет јесте да је то зато што друштво мисли да постоји нешто што би било прикладније да радим, уместо да учим. претпостављам да ме нико не би звао штреберком када бих уместо историје учила да кувам, да развијам коре или да смотам сарму. притом ја уопште не мислим да те ствари не треба знати, али ми ужасно иде на нерве та претпоставка да дечацима историја природно упада у мозак, а мени сарма! е па није!

после школе дошли тата и сестра по мене да идемо код нане у болницу. нана је у болници с још две жене. сложиле су се да смо сестра и ја а) девојке за пример б) лепе, в) лепе г) прелепе д) лепе на маму. очигледно за девојчице нема већег комплимента од оног да су лепе, а за тате да су им ћерке лепе на маме, јер су им онда лепе и ћерке и жене, а пошто је лепота главни женски квалитет, онда тате могу бити поносне на своје животне изборе. (а успех у школи нико не помиње)

онда сам морала да приђем наставниику и кажем му. сав се зацрвенео кад сам рекла да сам добила менструацију и рекао да од сада могу само да кажем поштеда и да не морам да радим. каква поштеда? од чега сам поштеђена? мислим, нисам радила физичко ни кад сам истегла мишић на пливању па то није била поштеда и нисам о томе морала да шапућем.

Да ли је сада мало јасније који су то тренуци када се девојчицама каже: „ви сте мање вредне, треба да се стидите своје природе, а спољашња лепота је оно најважније чему треба да тежите.”?

Књигу „Фурам Феминизам” писале су три ауторке и много помоћника и помоћница. Шта је решење проблема о ком говоримо рекле су нам управо оне.

Како вам је пошло за руком да „обујете ципеле” једне седмакиње и тако је верно прикажете?

Ламија Бегагић:

Искуства која нас три имамо су се допуњавала: мени је помогло родитељско искуство мајке тинејџера, али и вишегодишње уреднице магазина за тинејџерке и тинејџере са којима сам често радила и разне радионице, а Марини је непроцењиво било искуство блоговања док је и сама била тинејџерка, али и нешто касније, као и покретање и администрирање ФБ странице Крајње Неурачунљиве на којој су јој се редовно јављаљале девојчице и девојке са својим искуствима свакодневног сексизма.

Морамо признати да смо и саме, већ на самом почетку процеса, биле изненађене колико је Ликица брзо добила карактер и постала тачно онаква каква смо хтеле да буде: снажна, поносна, мудра, бритка и солидарна. И спремна да учи и да своја сазнања дијели са другима кроз свој блог, а ми, преко ње, кроз наш приручник!

Шта мислите зашто, иако су девојчице у школи обично боље ученице, и активисткиње у секцијама и ваннаставним активностима, кад одрасту имају мању плату иако обављају исти посао као неки њихов колега, ређе долазе на руководеће положаје, о кључним местима у управљању државама да и не говоримо…?

Марина Величковић:

То што су девојчице боље и активније у школи је исто последица рода – у ствари нас од почетка одгајају тако да мислимо да се морамо трудити више, да би на крају постигле исте резултате. Уче нас да су девојчицама оцене битније за каснији успех, јер ће се за разлику од дечака оне морати ослонити на рад и праћење правила, уместо на “природну интелигенцију.” Девојчицама њихово место у школи не припада (као што Ликица примећује нема их у уџбеницима, у лектирама, на сликама на зидовима) и оне га морају освојити и своје припадање доказати.

С друге стране, девојчице своју улогу “добрих девојчица” могу остварити само ако прате сва правила – од родитељских, преко друштвених, до школских – тихе, послушне, уредне, тачне – и ако се не понашају у складу са тим наметнутим правилима, девојчице се посрамљују – а чуј девојчица да неуредно пише, а чуј девојчица да ружно црта, а чуј девојчица да се туче/трчи/прља са дечацима. Тако да мислим да од почетка постоји перцепција да је начин бивања “добром девојчицом” праћење правила, а начин бивања “добрим дечаком” преиспитивање, савијање и кршење правила (добрих у смислу испуњавања задатих родних улога).

Једна од последица тога је каснији пристанак на све друге друштвене неправде, јер смо у школи научене да је сасвим “природно” да се трудимо више и радимо више, да то није напор, него природа, да је више нашег рада у ствари облик једнакости, а не израбљивања. И то се касније преноси на плаћени рад, на емоционални и репродуктивни рад.

Не убеде нас да смо мање вредне у неком пресудном тренутку, већ нас одгајају тако да своју вредност константно морамо доказивати.

Књига јасно сугерише где је проблем, а оном ко пажљиво чита између редова се назире и решење. Ипак, можете ли дати наставницима и родитељима пар савета како да не сруше самопоуздање девојчицама, јер је сигурно да сви они то раде несвесно?

Ана Пејовић

На ово питање, наравно, не постоји једнозначан одговор. Пре свега, сматрам да је кључ у разговору и у посматрању сваке девојчице као себи равне индивидуе. Друго, јако је важно не упадати у родни клише, што је данас много чешће још од најранијег доба, од ког се и девојчице и дечаци спремају за своје родне улоге. Овим се родним улогама придаје већа важност како деца ступају у тинејџерске године, и ту је кључна улога околине која треба да инспирише и увери девојчице да су равноправне у сваком сегменту живота.

Књига „Фурам Фенизам” може се купити у књижари Креативног центра (у ТЦ Еуроцентар, Дечанска 5/ Македонска 30, први спрат) или путем линка: http://www.kcknjizara.rs/?b=C609. Вреди напоменути да поручивањем путем интернета можете остварити попуст.

(Мама која је написала статус пронађена, у питању је Ида Престер).

А. Ц.

напишите коментар

17 коментара

  1. август 11, 22:47 #1 Mira Milosevic

    Ovako sto niti sam cula, niti je prisutno u glavama mlade decice, pa bili u pitanju decaci ili devojcice. Sve lici na promociju razlicitosti izmedju devojcica i decaka, koja se nasilno namece i na taj nacin stimulise rat, a ne ljubav, izmedju polova. A pocinje se od kolevke pa nadalje.
    Ah taj nesrecni zapad, potura nam stalno kukavicija jaja, a mi ih ne vidimo.

    Одговорите на овај коментар
  2. август 12, 10:13 #2 Danka

    Ja isto nisam primetila da se devojcicama namece da treba samo da budu lepe i da znaju da kuvaju. U skoli ne moraju vise da se trude od decaka, bas naprotiv. Dobijaju vecu paznju i razumevanje. Cak i u firmama nije vise taj trend vec se biraju prema sposobnosti a ne polu i ima puno zena bas na rukovodecim pozicijama. Naravno da moraju da se trude i da budu uporne da bi dosle do toga. Ima naravno pojedinacnih slucajeva gde se zene ponizavaju, na primer da su zene losi vozaci, ali to od strane primitivnih i nesigurnih muskaraca koji nisu reprezentativni, a ne od celog drustva

    Одговорите на овај коментар
  3. август 13, 08:58 #3 Natasa

    Kvaziravnopravnost i feminizam nisu nista dobro doneli zeni. Izuzetaka je uvek bilo, ali zena je jos uvek manje placena od muskarca, u najboljem slucaju 5% manje. Sve price o ravnopravnosti i feminizmu su samo neciji dobroplaceni poslovi…ono u cemu su se zene “priblizile” muskarcu je zasigurno samo konzumiranje alkohola. A muskarci smatraju da je eventualno prisustvo porodjaju, poneka promenjena pelena
    i tu i tamo koji rucak iz konzerve vrhunac ravnoptavnosti. Zene nikad vise nisu kukale, a okruzene su gomilom masina…a vec se svi guse u nekim novim izmisljenim decjim dijagnozama i laznim opravdanjima za roditeljske propuste. Laz i licemerje na svakom koraku. Neko nam ne dozviljava da zivimo svoje vec tudje zivote.

    Одговорите на овај коментар
    • август 14, 16:31 Eli

      Feminizam nam nista dobrog nije doneo? A to sto danas ti i tvoja cerka mozes da ides u skolu, da studiras, da radis, da biras zanimanje, da biras za koga ces da se udas, da odlucujes da li/koliko dece ces da rodis, da glasas,… mozes da zahvalis kome? Znas li?

      Одговорите на овај коментар
    • август 15, 09:03 jfgutkfikuzf

      ladno mi niste objavili komentar…toliko o vama, svaka čast emancipovana ženo, vrlo zrelo kao uostalom i sam tekst, ne znam šta i ja očekujem…

      Одговорите на овај коментар
    • август 17, 13:32 Ivana

      Mislim da pogrešno koristite reč feminizam. Slažem se sa svime što ste napisali, ali to ima veze sa našim institucionalnim okruženjem i srpskim identitetom. Danas se smatra da bi jedna žena trebalo i da radi, ali kad dođe sa posla treba da bude dobra kuvarica, da zna da čisti, vodi brigu o deci… Tome apsolutno nije doprineo feminizam, već različito vaspitanje muške i ženske dece. Ako ovo što ste napisali smatrate feminizmom, onda znači da i ne razumete značenje pojma. Pozdrav.

      Одговорите на овај коментар
      • август 17, 23:14 Natasa

        Ne znam da li ste se meni obratilu sa “pogresno koristite REC feminizam”? Mozda ja koristim pogresnu rec ali vi sigurno masite u znacenju. Majka sam dve cerke od 15 i 17 godina i vaspitavam ih tako da se podrazumeva da ce biti dom kulture sa vodoskokom i da nece dozvoliti da im bilo ko pisa u fontanu. Ja sam upotrebila samo “pogresnu” rec da bi joj dala pravo znacenje u danasnjem trenutku. Znate kad nesto postaje masovno gubi na kvalitetu…isto se desava i sa masovnom upotrebom neke reci…samo sto tada rec “dozivi” degradaciju izvornog znacenja.

        Одговорите на овај коментар
  4. август 13, 14:53 #4 ,,Славна,,

    Имам 55година , два брата ( са једним сам близнакиња) али још од моје 7. године покојна мама је само од мене захтевала да кућа буде уредна, живина нахрањена и напојена , понешто од хране када она због послова у туђој њиви није била код куће. Од браће то није тражила . Отац нас је напротив ,подједнако учио одговорности али он је био теренски радник па се то ређе дешавало.Касније у животу сретајући особе са мање развијеним радним навикама била сам јој бесконачно захвална за навике које ми је мајка развила. Хтели ми то да признамо или не , највише обавеза чека жену па била она запослена или не.Колико је лепо видети да супружници деле обавезе у кући али је тога тако мало у реалном животу. Ово је Балкан!
    Оно што сматрам важнијим је да децу родитељи уче како да препознају лоше од добрих људи и будућих животних партнера. Избор на пречац и брзполет обично је катастрофалан по једног супружника у њиховом даљем заједничком животу. Или један ,,рмба,, за обоје , трпи лажи , преваре и све то у пакету , или прекида заједницу и одлази. Најпре добар избор а онда способност и умеће заједничког живота пуног компромиса , разумевања , јасно и гласно исказивање својих потреба и жеља и уједно слушање истих партнерових. У прилог овоме су дела популарног аргентиског писца- Хорхеј Букај који се може наћи код нас.,,Волети се широм отворених очију,, ,,Пут суза,, ,,Пут среће,, ,,Пут мудрости,, ,,Пут духовности,, ,,Пут самозависности,, ,,Пут сусрета,, ,,Приче за размишљање,,… Хајде да у предложеном правцу радимо на овим не малим и животним проблемима или нашим,или наше деце , њихове деце и друштва уопштеа тиме и нашег опстанка.

    Одговорите на овај коментар
  5. август 17, 11:59 #5 Jelena

    Status sa pocetka teksta je napisala Ida Prester, pevacica grupe Lollobrigida. 😉

    Одговорите на овај коментар
  6. август 17, 20:42 #6 Ja

    Status je od ide prester

    Одговорите на овај коментар
  7. август 18, 09:02 #7 Lucy

    “једино што ми пада на памет јесте да је то зато што друштво мисли да постоји нешто што би било прикладније да радим, уместо да учим. претпостављам да ме нико не би звао штреберком када бих уместо историје учила да кувам”

    Kako je uspela ovo da zaključi iz toga što su je nazvali štreberkom? I dečake nazivaju štreberima, zar ne? Moje devojčice su uvek nazivane štreberkama u osnovnoj školi i problem je bio, ne u tome što su devojčice, već što se u osnovnoj školi od mnogo roditelja i dece ne ceni učenje i znanje. U srednjoj su procvetale u pravom okruženju.

    “с још две жене. сложиле су се да смо сестра и ја а) девојке за пример б) лепе, в) лепе г) прелепе д) лепе на маму. очигледно за девојчице нема већег комплимента од оног да су лепе, а за тате да су им ћерке лепе на маме, јер су им онда лепе и ћерке и жене”

    Pod a) je navedeno da su devojke za primer i to opovrgava nastavak rečenice gde se tvrdi da je glavni ženski kvalitet lepota.

    “онда сам морала да приђем наставниику и кажем му. сав се зацрвенео кад сам рекла да сам добила менструацију и рекао да од сада могу само да кажем поштеда и да не морам да радим. каква поштеда? од чега сам поштеђена? мислим, нисам радила физичко ни кад сам истегла мишић на пливању па то није била поштеда и нисам о томе морала да шапућем.”

    Čovek se možda zacrveneo što je nespretno naterao da ona intimnu stvar mora da izgovori. Što je možda nju povredio.
    Sve može da se izokrene. Ništa nije crno-belo.

    A što se tiče trutova, iz nekog prethodnog komentara, koga žena mora da tetoši, to nema veze sa feminizmom ni odnosom prema ženama, nego sa budalom koju treba oterati od sebe momentalno.

    Одговорите на овај коментар
    • август 18, 14:43 Nikola

      Tako je Lucy, potpuno se slazem,ja kad citam ovaj tekst vidim samo licno iskustvo pisca( ili kako se pravilno danas kaze spisateljice ) i pogresno tumacenje situacija iz svog detinjstva istih i problema koji su od nerazumevanja presli u frustraciju. Zene kao zene nisu tako tretirane samo u Srbiji ili hajde da kazem na balkanu,vec u svim delovima sveta,gde se i sada isto tako “tretiraju” kao domacice i kao neko ko ce da gleda na kucu i na decu,e sad pogresno tumacenje dolazi sa zapada gde su se u godinama pojavljivanja feminizna porodice urusavale,dok je ovde ostala praksa da je zena stub porodice,pa ja se secam da je moja baka bila banka,svi sinovi koji dodju kuci sa platom daju baki pare i ona je to cuvala u kecelji,isto tako znam jos dosta prijatelja koji imaju ista iskustva sa svojim bakama i prabakama,sto se tice rmbacenja,tada nije bilo ovako lepih i finih poslova kao danas vec se brale savijala kicma i to dobro,radilo se po njivama,oralo,kopalo,zidalo,islo se u drva….tako da se podrazumevalo da su se muskarci hvatali poslova a zene ostajale kuci da cuvaju decu,peru ciste kuvaju,znaci podela poslova je bila u srazmeri sa mogucnostima,tako je bilo i u gradovima,gradjevinski poslovi,mostogradnja,strugare,brodogradilista..to su bili poslovi isto tako fizicki naporni,nisu bili za zene,tek prelaz iz industralizacije u tehlonosko doba zene pocinju da se ukljucuju,posto i poslovi postaju laksi,ja eto da sam ziveo u to vreme ne bih dozvolio da moja zena rmbaci na gradjevini i li da ide da gradi mostove i visi sa 100m visine i slaze armaturu,vec bih joj rekao ostani kuci gledaj decu ja idem da zaradim za zivot…prost dogovor nista vise.E sad da li je zena lepa ili nije,to je stvar ukusa,i o tome ne treba raspravljati,a to sto su pametne,pa to se uvek cenilo,samo sto kada su deca mala oni to drugacije vide,posto su deca kao deca uvek buntovnici pa moraju da udaraju kontru,sto ce reci ako drustvo kaze da je dobro uciti i da je lepo biti pametan e znaci mi tu treba da udarimo kontru,smejacemo se pametnoj deci,secam se kao juce da je bilo u skoli,milion takvih situacija,kda smo stasali i vreme je bilo za zaposlenje,setimo se svih tih strebera.Ja ne znam film tinejdzerski (americki,kanadski,engleski) u kojem nisu ismevani ucenjaci ili ti streberi,tako da to nismo mi izmislili (ili kako kaze u tekstu: to se samo kod nas izokrece da znanje nije dobro) …tako da sve sto sam procitao nema veze sa unistavanjem zenske dece vec samo devojcice koje su potpuno pogresno protumacile situacije u kojima su se nalazile.Pa koja devojcica ne zeli da bude lepa??? Deca su mali sundjeri,oni upijaju sve od svojih roditelja pogotovo devojcice od svojih majki.Ima je dan kratki film koji sam skoro video na youtubeu zove se “Modern Education”. to je ovo sto citam sada od prilike. Poz

      Одговорите на овај коментар
  8. август 19, 14:36 #8 Voja

    Ja samo da napisem da vas volim sve. Inace tekst je glupost, svasta nije tacno, cak je i obrnuto. Mnoge devojcice/devojke/zene odrastu s mislju da su vrednije i iznad muskaraca, i manipulisu cinjenicom da imamo i pokazujemo veci interes ka njima, nego oni prema nama…i to im nije samo misao, vec im je to jedan od najdubljih osecaja. (da su vrednije i iznad nas)

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.