Najglasnija tišina koju sam ikad čuo (za roditelje koji puštaju bebe da plaču)

februar 24 15:25 2016

Zvuk bebinog plača je jedan od najneprijatnijih zvukova za ljudski mozak.

Vojska je često koristila upravo plač beba kao meru torture ljudi. Taj zvuk poziva najniže delove mozga i govori da je nešto loše. Kada ljudi čuju bebin plač, njihov prvi odgovor je pokušaj da ga zaustve. Flašice. Varalice, Ljuljanje. Sve ono što povećava ovaj zvuk izgleda kao bušenje rupe u našoj glavi. Bebin plač je odista neprijatan zvuk.

I ja sam nekad mislio tako.

beba

Pre deset godina moja žena i ja posetili smo Almaty (Kazahstan), kako bismo usvojili našeg sina (naše 4. dete). U Kazahstanu postoje tradicionalna sirotišta. Zamislite sve one slike iz filmova o sirotištima, ali još jadnije. Ovo sirotište koje smo posetili je staro Sovjetsko jedinjenje, okruženo raspadnutim kamenim zidovima.

Par nedelja pre samog usvajanja, posećivali smo našeg budućeg šesnaestomesečnog sina svakodnevno na sat i po vremena. Uglavnom su nam ga donosili. Svaki put je bio u nekim drugim pelenama koje su mogli da nađu. Puno puta su tu bile i roze hulahopke sa cvetićima.

Zaposleni u sirotištu iskreno su se brinuli o njima. Međutim, na 30 mališana dolazio je samo jedan zaposleni, a nekad je taj odnos bio i lošiji i bili su jednostavno preplavljeni. Jednog dana, nijedan radnik nije bio dostupan. Kako bismo vratili našeg budućeg sina, odlučili smo sami da odemo do mesta gde on provodi najveći deo dana.

Pažljivo smo ušli u prostoriju punu krevetaca. Bilo je oko 20 krevetaca i u svakom je bilo dete uzrasta od nekoliko meseci do godinu, dve dana.

Oboje smo stajali i posmatrali. Uočili smo da tu nešto nije u redu. Prostorija je bila neverovatno mirna i tiha.

Tišina.

Proverili smo da li sva deca spavaju. Samo njih nekoliko. Neki su ustali, mada većina ih je ležala na leđima. Iz prethodnih poseta znali smo da je naša beba uvek gladna. Nisu imali dovoljno za sve. Naš sin od 16 meseci težio je samo oko 7 kg.

Prostorija sa dvadesetoro, male, gladne dečice trebalo bi da bude kakofonična od plača. Čak i da nisu gladni, plakali bi zbog toga što im treba promena pelenica ili pažnja. Neki bi možda hteli da se nose.

Ova dečica su nekad plakala. Instinktivno. Deca plaču kako bi „rekli” odraslima da imaju neku potrebu.

Međutim, ako dete plače i plače iznova i njegove potrebe nisu zadovoljene, ako niko ne dolazi, ono ubrzo shvata da je plač besmislen. Dakle, to je bila prostorija sa 20 mališana koji su bili totalno ugašeni. U tom momentu da me je neko pitao sve bi usvojio.

Plač je zvuk života. Dete kaže: „Ja verujem da će neko moje potrebe zadovoljiti/namiriti. Neko me voli. Neko će doći.”

To je divan zvuk.

Prvi put kada je naš sin plakao znali smo da se nešto menja kod njega. Shvatio je da mi reagujemo na njegov plač.

Sledeći put kada se nađete u situaciji gde dete plače i gde njegov plač ne bi trebao da se čuje, poput crkve, restorana, pozorišta, setite se da je to najčistiji poziv na ljubav. Ne ignorišite ovaj zvuk i radujte se da će na plač, koji čujete, biti odgovoreno.

Autor: Trevis Norvud, pisac i otac

Izvor: synchronylab.com/travisnorwood.com

Foto: Taro Yamasaki

  Article "tagged" as:
  Categories:
napišite komentar

9 komentara

  1. februar 25, 15:13 #1 Aleksandra

    Tako je!!! Jednom sam probala, i posle 10 sekundi plača shvatila da sam debelo pogrešila. NIKADA ih ne ostavljajte da plaču ako ne umeju da kažu zbog čega plaču!

    Odgovorite na ovaj komentar
  2. januar 16, 09:19 #2 MomOf3

    Kad ne odgovorimo na njihov plač, poručujemo: “Na mene ne možeš da računaš, uzalud me zoveš. Baš me briga za tvoje potrebe.”. Kako to utiče na samopouzdanje buduće odrasle osobe?

    Odgovorite na ovaj komentar
  3. januar 16, 18:43 #3 Ana

    Nikada nisam pustala sina da se uspava suzama

    -Imam drugarice koje su dete od godinu i nesto dana ucili da zaspi placuci, neke cak i batinama. Jer naucno je dokazano da dete ne moze histericno da place duze od 20-ak minuta, i tako 10-ak dana. Kazu da starija deca cak i jecajuci dozivaju majku svih 20-ak minuta i da celu noc i u snu jecaju povremeno od tolikog placa,ali kasnije nauce sama da odmah zaspe jer znaju da na njihov plac niko nece doci. Sada ta deca sama odmah zaspe u svojim sobama.
    Suprug i ja nikada nismo uspeli u tome. Jednom smo probali i posle 10 sekundi oboje dotrcali u sobu. Nas sin puni 5 godina,i dalje spava sa nekim od nas u krevetu i najcesce ga i dalje uspavljujem. Nikada nisam postala imuna na njegov plac.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • maj 27, 12:45 lola

      mislite da mu time cinite dobro?

      Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 13, 17:48 Jelena

      Veruj da znaju i duze od sat vremena histericno da placu … “place guza, nema suza” …. radim u vrticu kao vaspitac i veruj da znaju i po 2-3 sata placu i ne postoji nacin da ih ustesis!

      Odgovorite na ovaj komentar
  4. januar 18, 13:43 #4 Aleksandar Mihailović

    Ne događa se ovo samo maloj deci, već i penzionerima, i oni više ne plaču i ne jadikuju od kako im je strašni Krka Gargamel zapretio da će ih lišiti penzija koje im je valjda ostavio njegov babo. Ne plaču više i nezaposleni, naučili da je birokratija najvažnija u ekonomiji svake države te se u interesu komfora iste ne oglašavaju i uvek glasaju za najbolja obećanja. To što su počeli da jadikuju iz sindikata Vojske i Policije nešto jako važno govori.

    Odgovorite na ovaj komentar
  5. maj 08, 15:36 #5 Maja

    2003. bili smo u Zvečanskoj sa željom da usvojimo dete.
    Dočekala nas je apsolutna tišina ,takva… u Domu je bilo više od 200 duša
    Objašnjenje je bilo niko ih ne uzima u ruke …plaču, plaču i odustanu .
    Za takav utisak gorčine u ustima nije bilo potrebno ići u Kazahstan

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.