Наставница енглеског: Децу не уписујте на курсеве страних језика

јул 29 14:44 2018

Иако је летњи распуст у пуном јеку, то не значи да деца не треба да уче, али кроз игру.

Када се енглески увео као обавезан предмет, главни аргумент је био да деца боље усвајају страни језик док су мала. То је тачно, али готовост или спремност за билингвизам (подједнако познавање два језика – матерњег и страног) завршава се негде око треће године.

Требало би дозволити деци да прво савладају читање и говорне вештине на свом матерњем језику и да тек касније пређу на страни језик. Настава у првом и другом разреду своди се на усмено понављање речи, цртање и писање. Што јесте лепо, забавно и једино могуће, али проблем настаје када од трећег разреда деца морају да савладају основе писања и читања и схвате да је учење много озбиљније него што им се чинило у почетку.

Својевремено, када се енглески учио од петог разреда, деца су напредовала брже и боље. Енглески су имала четири пута недељно и није било другог страног језика који је вршио негативан трансфер знања.

Наравно да је добро да се осим матерњег говори и још неколико страних језика, али увођење другог страног језика као обавезног предмета ствара додатан притисак на ученике.

Нисмо сви подједнако талентовани за језике, као што немамо сви таленат за певање, цртање… Ову чињеницу би требало да сваки наставник и родитељ има на уму када оцењивање дође на ред. Нека деца су рођењем добила дар и не улажу превелики напор да би имала одличне оцене. Постоје и они којима не иде сасвим лако. Такву децу треба стално подстицати и награђивати похвалама за сваки уложен труд.

Често су родитељи у дилеми да ли да упишу дете на курс страног језика. По мом мишљењу, не би требало, посебно ако то није лична жеља детета. Дете ће то схватити као додатну обавезу, чак и притисак и велике су шансе да развије одбојност не само према једном већ и према осталим страним језицима. Други разлог је илузија детета да поседује сасвим довољно знања јер се у почетку истиче и одваја од остале деце тако што располаже већим фондом речи и научених фраза. Временом такво дете, обично, почиње да стагнира.

Оно што би требало урадити је дозволити деци да језик уче и док гледају цртане филмове и слушају музику – показати им да учење није само меморисање чињеница из уџбеника или спремање за контролни задатак. Добар савет је, рецимо, да све што можете у узрасту од шест или више година деци пуштате у изворној верзији, без синхронизације, а са преводом на ћирилици. Вежбаће да читају и уједно меморисати значење речи, а да то неће ни приметити.

На крају, желела бих да напоменем да је овде енглески наведен као пример јер је он, углавном, први страни језик који се учи у школи. Основни задатак наставника било ког страног језика али и родитеља је да развијају љубав према учењу и да никако не стварају аверзију код деце. Охрабривати их, подстицати и не вршити притисак је сасвим довољно за почетак.

Аутор: Марина Раичевић, професор енглеског језика

напишите коментар

18 коментара

  1. јул 29, 15:07 #1 Anna

    Nažalost, deca jezik nauče tek u školi stranog jezika a ne u redovnoj nastavi. Nikakav problem ne bi bio da nastavnuci zaista poštuju predviđeni metodički protokol. Umesto toga deca počinju da pišu na časovima engleskog jezika već u drugom razredu oš. Ta deca tek uče latinicu na srpskom! Dakle nije problem kad se počinje već što se naopako radi. Nastavni kadar koji predaje druge jezike još je metodički neobučeniji i to je problem. Dakle problem je u kvalitetu nastave a ne u principu treba li ona da postoji i od kad. Problem je u Filološkom fakultetu koji i dalje školuje filologe a ne nastavnike iako je realnost da 90 % tih ljudi na kraju radi u nastavi.

    Одговорите на овај коментар
  2. јул 29, 15:11 #2 Janko Jankovic

    Ne mogu da verujem da se ovako olako izlazu nenaucna shvatanja, nepotkrepljena istrazivanjima, analizama i neproverena u debatama u strucnoj javnosti. Samo da podsetim autora teksta na silne metodske poglede a narocito na metodiku Nauma Dimitrijevica, angliste. Kad se s time uppozna, videce da treba biti mnogo obazriviji u zauzimanju stavova.

    Одговорите на овај коментар
  3. јул 29, 16:00 #3 Vera

    Na temelju čega je tvrdnja da su djeca bolje napredovala kada su učila engleski od 5 razreda? Da li je provedeno neko istraživanje ili je u pitanju lični utisak? Hvala

    Одговорите на овај коментар
  4. јул 29, 16:15 #4 andr3a1234

    Veću glupost od ovog teksta nisam pročitala! Da ne spominjem da tvrdnje nemaju nikakvo naučno utemeljenje.

    Одговорите на овај коментар
  5. јул 29, 16:57 #5 Dina

    Mene zanima gde je to Engleski bio jedini strani jezik I to 4 casa nedeljno? Eto meni je 45, generacije I pre mene su imale Engleski of 3-ceg, drugi jezik u to doba ruski od 5-tog. Razlika je samo sto nismo u prvom I drugom seckali I lepili na engleskom, ne vidim razliku u program. U Jovanovu na dodatni Engleski sam krenula u 3.cem I nisam imala lazni osecaj da sam bolja, ali sam kao starija brzo shvatila da ako ne znam jezik uglavnom necu lako naci Posao. Pri tom moja deca su bilingvalna govore I jezik svog oca I moj a uce I Engleski I Nemački I uopste se ne zanose da su bolje, samo su svesne da uvek ima ii neko jos bolji.

    Одговорите на овај коментар
    • јул 30, 01:21 Branka

      Ja imam 55 i imala sam jedan strani jezik od petog razreda i to je bio engleski. I imali smo uglavnom 4 casa nedeljno, mislim da je samo u petom bilo 2 ili 3 casa nedeljno. Drugi sttani jezik moja generacija, u zavisnosti od usmerenja, imala je od drugog razreda srednje i to samo ako smo se opredelili za jezicki smer…

      Одговорите на овај коментар
    • јул 30, 22:26 Antoaneta Golić

      Ima dosta tačnog u ovom komentaru, ali jedno sigurno nije. Radila sam u osnovnoj školi, a u jednom trenutku, trenutak u trajanju od 8 gidina) obe
      moje ćerke pohađale su OŠ u kojoj sam radila. Zato znam sigurno da se tzv. PRVI strani jezik ( u mislu važnosti i fonda časova od 4 nedeljno( učio engleski i to od petog razreda, i ( u mojoj školi, u N. Beogradu), kao DRUGI str.jezik nemački, sa fondom od 2 časa ned.počev od 3.razreda. Kasnije je to promenjeno, tako da se engl.uči od prvog sa fondom od dva nedeljno, kasnije mislim da se povećava, a možda i ne, nisam sigurna, a drugi strani jezik u školama je onaj koji se uči od trećeg dva puta nedeljno( možda za ovo drugo nisam u pravu, neka me neko ispravi, ako je tako.

      Одговорите на овај коментар
  6. јул 29, 20:29 #6 Gricko

    Pošto su mi deca odrasla moje iskustvo je sledeće: od troje koje imam, dvoje govori strani jezik (engleski) kao maternji a nisu pohađali nikakve kurseve osim što su učili u srednjim školama u koje su išli.
    Samouki su, najviše su slušali muziku na engleskom a gledali su i slušali, prvo crtane filmove bez prevoda (tada je Dizni bio bez prevoda) a potom ostale filmove i programe na engleskom jeziku.
    Nisam forsirala ali sam podsticala smatrajući ako “imaju žicu” i ako su zainteresovani – naučiće. Često komuniciraju između sebe što je po meni dodatno pozitivno radi kontinuiteta a ćerka se čak i bavi predavanjem (dostigla je taj nivo) drugim ljudima zainteresovanim za engleski jezik. Pozdrav profesorki Marini Raičević i hvala na lepom tekstu

    Одговорите на овај коментар
  7. јул 29, 20:44 #7 srle

    Kkoja tupka, prvo malo uvod o ocenama, onda malo o jezicima, šteta što nije nešto napisala kad da kiselimo krastavce, pa da se izvuče neki koristan zaključak

    Одговорите на овај коментар
  8. јул 29, 20:48 #8 Ivana

    Da, stvarati kod djece ljubav prema stranom jeziku, a ne vrsiti pritisak na njih da ga uce u tako malom uzrastu cak iako im ne idu strani jezici. To bi trebalo da imaju na umu svi nastavnici stranih jezika i djeci od 1. do 4. razreda obezbjediti nastavu zabavnog karaktera, bez ocjena.

    Одговорите на овај коментар
  9. јул 30, 08:50 #9 Aleksandra

    Ovo je dobar članak i izneto je jedno mišljenje, a usledile su silne uvrede u komentarima. Ja imam dvoje dece. Oba deteta su mi krenula na engleski sa 5 godina. Oba su išla dodatno, ali su to htela i volela. Starije dete mi je, kada je napunio 17 izašao na ispit C1 u Bg i odmah je dobio da je nivo C2. Mlađe dete neću forsirati da ide na te ispite pre nego što i on ne napuni 16-17. Sviđa mi se što su imali samo 2 časa dodatno nedeljno, i time su postigli nekadašnja 4 časa nedeljno. U nekom komentaru kažu da nikada nije bilo 4 časa nedeljno, ali se ta osoba grdno vara. Bila sam razredni odeljenju koje je imalo 4 časa nedeljno. Imam prilike da vidim decu koja su naterana da idu u školice stranog jezika od strane roditelja, da svake godine polažu neki ispit od A1, pa nadalje i shvatam šta je autor teksta hteo da kaže. Zahvalna sam i nastavnici u osnovnoj i nastavnici u privatnoj školi što su časove organizovale tako da je nastava zanimljiva, a da se ne radi po istim knjigama. Zagovaram tezu da strani jezik treba dodatno učiti, ali ne na silu. Imam priliku da vidim da neke školice ucenjuju roditelje da dete i preko raspusta mora ići na neki kamp ili na intezivni kurs. Protivnik sam intezivnog učenja na svakom raspustu. Mada je lepo kada dete ode bar jednom u Britaniju u neku letnju školu. Mislim da je raspust stvarno za čitanje, filmove, muziku i druženje.

    Одговорите на овај коментар
  10. јул 30, 09:37 #10 Milena

    Iako ja obožavam jezike i učila sam desetak, ipak mislim da je koleginica u pravu kada kaže da DRUGI STRANI jezik u osnovnoj školi ne bi trebalo da bude OBAVEZAN predmet. Iz raznoraznih razloga, veliki broj dece se u školi „bori“ i sa engleskim, a kada dođe još jedan potpuno se „izgube“. Dakle, trebalo bi da to bude IZBORNI predmet.
    Takođe se slažem da bi deci trebalo omugućiti USVAJANJE drugih jezika preko crtanih filmova i drugih digitalnih sadržaja. Smatram da je do 10-11 godina, ovakakv vid učenja (informalni) delotvorniji od formalnog (škola) i neformalnog (kursevi).

    Одговорите на овај коментар
    • август 01, 11:46 Sanja

      Engleski je u UK,SAD, Kanadi,Australiji i N.Zelandu ,ostale države imaju svoje jezike.TREBA I DRUGI STRANI JEZIK. Britanija je izašla iz EU,ekonomija nije na njihovoj strani,a privatne škole jezika treba malo da “poseti poreska inspekcija”. Ko i šta tamo radi, po kom planu sa kojom decom.Na času ne nauči a u “privatnoj”nauči i ima ocenu 5!!!

      Одговорите на овај коментар
  11. јул 30, 21:51 #11 Saša

    Tvrdnje iznesene u ovom tekstu su autorkina odokativna procena. Vecina istraživanja govore sasvim suprotno.
    Kad objavljujete članke koji imaju tendenciju da budu savetodavni, red bi bio da se ozbiljnije pristupi poslu.

    Одговорите на овај коментар
    • август 01, 12:43 Ana

      Bravo za komentar.Dodajem”izgleda da su prenete navike učenika iz škola”pa predavači žele da ubede roditelje da ne šalju decu u privatnim školama da “ih uče” jer se tamo rade “zabavni sadržaji”(maskembali,pesmice,gluma,imitacije,noć veštica i sl)

      Одговорите на овај коментар
  12. јул 31, 17:03 #12 Aleksandra

    Kakav Vam je to argument “nemaju svi talenat za jezike”? Ja, recimo, uopšte nemam “talenta” za prirodne nauke (matematiku, fiziku i hemiju). Da li je trebalo da mi onda zaključe petice, umesto recimo, trojke ili četvorke, zato što se trudim, ali ipak ne mogu da postignem bolji rezultat? Mislim da taj argument uopšte ne pije vodu. Imalo bi jedino smisla uvesti nastavu gde deca mogu sama da izaberu predmete koje žele da izučavaju (što ne kažem da je dobra ideja). U suprotnom, svako biva ocenjen za ono znanje koje uspe da usvoji, nezavisno od toga ko je koliko za nešto nadaren.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.