Родитељ: Учитељи су одговорни за дечје знање… Учитељ: Можемо тако, али…

јул 15 21:13 2018

Питање: Извињавам се одмах, не желим да будем погрешно схваћена, али ја сам родитељ који верује да је учитељ тај који треба да буде одговоран и да прихвати одговорност за резултате свог рада и тога колико су деца заправо научила. Ако ђаци не постижу добре резултате радећи са неким наставником, онда је наставник тај који треба да буде замењен. Јер, сложићете се, наша деца заслужују квалитетан наставни кадар. 

Истина је. Учитељи би заиста требало да буду одговорни за подучавање својих ђака. Али није то оно што ви очекујете, судећи по питању које сте поставили. Ви од учитеља очекујете да постигне да деца седну и уче, а то је нешто сасвим друго.

Кад би свако дете било потпуно добровољан сарадник у процесу учења и сопствене едукације, ја бих онда стао потпуно иза ваше изјаве. Нажалост, то није случај. Многo (а у неким школама и већина) ђака нема никакав мотив нити жељу за учењем.

Да ли сте некад покушали да натерате дете да поједе нешто што не жели? Е, тако изгледа кад покушавате да научите нешто некога ко не жели да учи. Дакле, ако неко нема апетит, можете пред њега изнети стотине ђаконија и да реакција потпуно изостане.

Проблем је у томе што ми живимо у свету који не суди учитељима према томе какве „ђаконије” износи пред децу, већ им судимо према апетиту те исте деце.

Учитељи који подучавају мотивисане, дисциплиноване ђаке, који долазе из породица у којима се едукација и радна етика цене, не треба много да брину. Гладно дете јешће мање или више, у зависности од тога шта сте му сервирали. Моји најбољи ђаци би чам можда могли да потпуно прескоче часове и проведу дане у библиотеци и да опет стекну готово подједнако квалитетно знање као да нису ни изостајали.

Али има много деце у нашем друштву чије породице не цене образовање. Они нису одгајани уз адекватну дисциплину. О радној етици да и не говорим. То су деца која долазе у школу да би им прошао дан и већину времена проведу ометајући друге. Домаћи задаци, који су неопходни да би се учврстило знање стечено на часу, никад се буду урађени.

На крају, то су ђаци чији контролни задаци и усмена одговарања покажу веома низак ниво знања. Сад ви реците мени: да ли је поштено за то кривити наставника? Да ли је у реду кривити кувара због јела које није поједено, кад га нико није чак ни окусио?

Разне су метод измишљене са циљем да се наставници науче да то што желе да дају деци делује што примамвљивије, лепше. Али нико још није осмислио метод који ће помоћи да дете које не жели да учи ту могућност да учи која му се пружа и прихвати. Деца имају своју слободну вољу и то што сте ви можда научили да претворите воду у вино не значи да ће дете желети да га попије.

Потпуно сам сигуран да постоје појединци који су заиста посебни и који су у стању да и најнезаинтересованије дете заинтересују за свој предмет. То су учитељи који су невероватно талентовани за посао који раде. Али упркос свим покушајима других наставника да постигну такве резултате, они често могу изостати. Изгледа да сјајне учитеље не чини само збир њихових покушаја и труда да нешто постигну.

Све ово никако не значи да треба да дигнемо руке и престанемо да се трудимо. Треба да наставимо борбу и никад да не изгубимо наду. Али, предлажем две ствари.

Пре свега, очекивања треба ускладити са реалношћу. Не судимо лекарима по здрављу њихових пацијената, судимо им према ономе што су се потрудили да за њих ураде. Исто тако, учитељима не би требало судити према вољи неког другог да учи, већ према томе како су подучавали.

Друго, морамо мало изменити систем вредности. Запостављајуће родитељство постаје општеприхваћен тренд. Нешто није у реду са друштвом које више осуђује учитеља због лоших резултата тестова ђака, него родитеље који се ни најмање не труде да детету обезбеде фундаменталне услове за успешно одрастање и едукацију.

Родитељи су ти који треба да престану да траже изговоре јер нису деци усадили радне навике и створили мотив за рад.

Када се ова два услова испуне, ја ћу бити први који ће гласати за то да се наставници позову на одговорност због неуспеха својих ђака. До тада, хајде да не не осуђујемо руку која уписује оцене. Хајде да мало критике упутимо на рачун руке која љуља колевку.

Извор: www.moultrienews.com
  Categories:
  1. јул 31, 12:16 #1 Jadranka

    Mislim da ste dobro omanuli sa ovim tekstom. Suština je u tome da je najvažniji zadatak učitelja upravo taj da motiviše decu da prate nastavu i da ih zainteresuje bez obzira na njihove početne afinitete …ako u tome ne uspeva žao mi je ali taj posao nije za njega i treba ga prepustiti nekom ko zna šta radi… Zamislite kad bi svi dobijali idealnu decu koja u prvom razredu znaju šta hoće i spremna su da uče? U tom slučaju nam zanimanje učitelj nije potrebno… Tako da se slažem sa mamom koja je postavila pitanje da učitelj treba da preuzme odgovornost i takođe se slažem da je porodica presudna ali da to nikako ne sme da bude izgovor za učitelja… uspeh je od problematičnog deteta napraviti nešto, manimo se kićenjem sa rezultatima sa izdrilovanom decom…

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.