Шта изазива аутизам

април 07 22:13 2015

Настаје до 36 месеци по рођењу, а на осам дечака оболи једна девојчица. У здравству на светском нивоу воде се изузетно озбиљне расправе о утицају вакцина на ову појаву. Окидачи су генетска склоност, метаболички фактори, загађеност, пестициди…

Постоје поремећаји о којима се нерадо прича, од којих се не умире, али са којима се тешко живи. Управо је такав случај са аутизмом, који је последњих година све заступљенији, како у Србији, тако и у целом свету.

– Аутизам спада у најтеже развојне поремећаје у шта сам се и лично уверила јер имам сина Јанка од 35 година. Поремећај настаје до 36 месеци након рођења и траје цео живот. Родитељи би ово требало да упамте. Нажалост, ја то нисам знала када је мој син био мали – започиње причу за “Живот плус” неуропсихијатар др Милијана Селаковић, специјалиста психијатрије развојног доба из ординације “Др Селаковић”.

Шта доводи до овог озбиљног поремећаја?

– Сматра се да је у основи аутизма генетска предиспозиција, на коју утиче више од 40 фактора. Кључни међу њима су метаболички фактори, као и спољашњи фактори загађености – гасови, разна испарења, пестициди. Патолошке трудноће, вирусне инфекције и крварења у прва три месеца трудноће, асфикција као стање на порођају, где беба извесно време остаје без кисеоника, такође могу бити разлози за појаву овог поремећаја. Данас се у здравственом систему на светском нивоу воде изузетно озбиљне расправе и о утицају вакцина на појаву аутизма.

Колико је тешко успоставити дијагнозу?

– Да би се дијагноза поставила, према најновијој Међународној класификацији болести DSM V, у клиничкој слици морају да постоје две групе симптома. Прва група се односи на квалитативно оштећење реципрочних социјалних интеракција. Шта то, заправо, значи? Дете се прво развија нормално, а онда се искључује, не одазива се на позив, не гледа у очи када му се обраћа, не занимају га играчке. Уз то, настоји да околину задржи у непромењеном стању. То значи да не подноси нове просторе, нове ликове и нове задатке. Истовремено, присутно је и квалитативно оштећење комуникације.

Када проблеми почињу да се испољавају?

– Око прве године. Беба изговара прве речи – мама, тата… А онда говор полако престаје. Дете почиње да се понаша као да је глуво или глувонемо. Реагује једино на звукове који су њему интересантни, најчешће на цртани филм и рекламе. Добра ствар у оваквој ситуацији је што рехабилитацијом говор може делимично да се развије. Међутим, тај говор се разликује од уобичајеног јер је интониран и није у функцији. Дете заправо прича нешто што нема везе са реалним дешавањима. У неким случајевима може доћи и до потпуног напретка и развоја функционалног говора.

Који су још симптоми?

– Надовезују се на претходно наведене, а карактеристичне су стереотипне и у недоглед понављајуће радње, као и поремећај сензорне интеграције, који подразумева неадекватно поимање спољашњег света путем чула. Тако хипофункција чула равнотеже доводи до сталног бесциљног трчкарања, љуљања, лепршања рукама, ударања главом о чврсту подлогу… Ту је и упорно избегавање јаких светлосних или звучних подражаја, што доводи до неадекватног, односно аутистичног понашања.

Да ли се аутизам сада чешће јавља у односу на пре неколико деценија?

– Учесталији је и више присутан код мушке деце. Седамдесетих година прошлог века један случај јављао се на десет хиљада особа. Већ почетком овог миленијума, један оболели је бележен на 2.500 особа, да би се четири године касније однос драстично смањио. Један оболели се јављао на 166 особа, а данас на 68. Дијагнозе су успостављане код деце и младих од три до седамнаест година. Аутизму су подложнија мушка деца, јер се показало да на осам дечака оболи једна девојчица.

Како може да се ублажи овај поремећај?

– Деца морају што раније да се прегледају. Оптималан период за дијагностиковање је од годину до три године. Уколико родитељи примете да дете са 18 месеци не говори, нема ниједну реч у функцији, не одазива се на име, нема поглед очи у очи, изолује се и нема никакву заједничку пажњу са родитељима, треба се хитно обратити свом педијатру. Рана дијагностика и рана интервенција су изузетно важне, јер се само на тај начин може доћи до напретка и развоја у горњим границама функционисања сваког детета појединачно. Код нас се данас могу правовремено дијагностиковати особе са аутизмом, али не постоји ниједан центар са адекватним тимом обученим за рад са њима. За овај проблем не постоји системско решење. Није решен ни проблем адекватног збрињавања одраслих и старих особа са аутизмом. Једино што постоји је пројекат “Денкова башта” као први облик отвореног становања уз подршку, о чијој се реализацији ових дана разговара са градским властима у Београду.

ГЛУТЕН И КРАВЉЕ МЛЕКО

Биолошки сет претрага врло је важан за правилно дијагностиковање и лечење. Обухвата анализу крви, урина и столице, с циљем да се организам доведе у оптимално физиолошко стање. Деци подложној аутизму не одговара кравље млеко због казеина и производи од пшенице, због глутена. Глутен и казеин као беланчевине могу да праве имунолошки проблем са стварањем високог титра ИгГ антитела који дају нетолерантност, импулсивност до агресије, нерегулисан сан. Могу и да се не метаболишу правилно па да се претварају у казео и глутеоморфин који дају симптоме дубоког аутизма са потпуним тоњењем у свој свет са вербалним и моторним стереотипијама.

– Америчка педијатријска секција је донела закључак да је код 85 одсто особа са аутизмом придружен и поремећај органа за варење, па се увелико говори о “синдрому психологије и црева” и уводи нова специјализација- гастронеурологија. Зато и треба консултовати стручњаке различитих области, па ако се испостави да је то неопходно, променити начин исхране и прећи на кукурузно, пиринчано или хељдино брашно, а уместо крављег на биљна млека – објашњава др Селаковић.

НЕИЗВЕСНА СУДБИНА

Судбина особа са аутизмом у нашим условима потпуно је неизвесна. Док су мали време проводе са родитељима, а касније углавном издвојени од здраве деце у вртићима и специјалним школама. У последње време, руковођени програмима развијеног света и у Србији децу са лакшим обликом аутизма покушавају да укључе у редовне школе, мада то иде прилично тешко. С друге стране, због мањка центара за дневни и стални боравак, није ретка ситуација да се на једном месту виде заједно особе на прагу средњег доба и млади, што се не сматра добрим рехабилитацијским односом.

З. ОСТОЈИЋ – ЈОКСОВИЋ

Извор: novosti.rs

  Article "tagged" as:
  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.