Укидање другог језика у школама било би цивилизацијско назадовање

јун 10 13:13 2016

Најопаснија је идеја да је енглески једини језик који вреди учити. Посебно велика заблуда јесте идеја да је учење више од једног страног језика ментално оптерећење и да се у школи не може научити језик, каже др Љиљана Ђурић

Сваки модел образовања који намеће само један језик као једини вредан учења доводи релативно малобројне културне и језичке заједнице у однос извесне интелектуалне зависности. Немогућност сагледавања феномена из различитих углова доводи до губљења критичког духа. Посебно је важно и на којим језицима смо ми способни да квалитетно представимо своју културу и не само културу, каже др Љиљана Ђурић са Катедре за романистику Филолошког факултета Универзитета у Београду, која је недавно на симпозијуму „Језик у образовању” у САНУ говорила о страним језицима у језичкој образовној политици Србије.

Наша саговорница се залаже за неговање вишејезичности у складу са концепцијом Савета Европе, али и истиче да код нас постоји огроман раскорак између декларативног и стварног стања. Док се пропагира неговање вишејезичности, у стварности имамо, на пример, непотребно наметање хијерархије језика нарушавањем равнотеже, у погледу фонда часова, између првог и другог страног језика у основној школи.

– У европским земљама које смо проучавали, ситуација је различита. У неким земљама, на пример у Италији, предност је дата енглеском језику, али обезбеђено је и обавезно учење другог страног језика. У неким другим земљама, на пример у Француској, а слично је и у Русији, не само да се уче обавезно два страна језика, већ ученици на великој матури бирају страни језик који ће полагати и полажу га на нивоу Б2 (напредни ниво) – каже Љиљана Ђурић.

На скупу у САНУ истакла је да је наметање енглеског као првог страног језика у београдским гимназијама, које је почело деведесетих, имало за последицу приближавање моделу „english only”. Које су замке овакве политике страних језика у образовању?

– Свакако је најопаснија идеја да је то једини језик који вреди учити, једини на којем се стварају научна сазнања, култура – категорична је наша саговорница. –Енглески је данас без сумње језик који сваки појединац треба да зна на одређеном нивоу. Учити само енглески, међутим, значи полако али сигурно, ако не губљење, а оно слабљење, контаката са другим говорним подручјима. Тачно је да у данашње време сви уче енглески, али га већина научи само на нивоу основне комуникације, а ту су, и даље веома активне, генерације које га нису ни училе. За сложеније контакте потребно је знати и друге језике. То је и питање уважавања саговорника. Зар и ми не хвалимо оне странце (дипломате, пословне људе) који се потруде да науче наш језик? Зар нам није драже да сарађујемо са таквима?

Кад је реч о другом страном језику у основној школи, наша саговорница истиче цивилизацијско назадовање уколико би се укинула његова обавезност (што је један од предлога). То би значило да се у времену када се у Европи подстичу мобилност, размене свих врста и због тога инсистира на учењу барем два језика поред матерњег, ми укидамо нешто што смо већ имали разрађено у прошлости и по чему смо у то време били узорни, објашњава она и подсећа да су се у нашим гимназијама, ако се изузму неки краћи периоди, увек учила обавезно два страна језика, а у основној школи, током деведесетих година 20. века, систем је предвиђао један страни језик као обавезан наставни предмет и други као изборни.

Језичка образовна политика Србије у области страних језика данас је маргинализована, нерегулисана и у њој се често одлуке заснивају на (језичким) идеолошким заблудама, каже Љиљана Ђурић. Осим заблуде да је довољно знати енглески, постоје и негативне представе о неким другим језицима: за један се сматра да је тежак, за други да је непотребан, за трећи да се учи само због телевизијских серија…

– Неке језике, чак, ретко узимамо у обзир, на пример регионалне, а за њихово учење постоји и потреба и могућност захваљујући нашим суграђанима припадницима националних мањина – додаје. –Посебно велика заблуда јесте идеја да је учење више од једног страног језика ментално оптерећење, а постоји и заблуда да се у школи не може научити језик. Посетите било који факултет на којем се изучавају стране филологије, па ћете се уверити у супротно! Са изузетком специјализованих школа, у предуниверзитетском образовању са постојећим фондом часова не може се достићи највиши ниво компетенције (нивои Ц1 и Ц2), али се свакако може стећи солидна основа за даље учење. Као професор француског језика, наглашавам да ученици школа које су укључене у програм Школски ДЕЛФ (ДЕЛФ-ДАЛФ је међународно признат систем сертификација из француског језика као страног) достижу нивое Б1 (праг знања), а неки и ниво Б2 (напредни ниво).

Очување језичке разноликости доприноси очувању разноликости култура. У том смислу, на плану наше језичке образовне политике треба се залагати на свим нивоима да се разноликост види као богатство, а не као оптерећење, истиче наша саговорница.

– Наша језичка образовна политика у својој реализацији треба да следи основна декларативна начела и да буде део шире језичке политике, на пример, усклађена са правцима развоја међународне политике, са политиком у области културе, економије. Требало би да буде осетљива на локалне потребе и да развија механизме њиховог уважавања.– закључује Љиљана Ђурић.

Аутор: Гордана Поповић

 

Извор: ПОЛИТИКА

  Categories:
напишите коментар

8 коментара

  1. јун 10, 17:00 #1 Дуплирање

    Не улазим у то да ли треба укинути други страни језик или не само констатујем. У основној школи за сада имају два предмета страних језика; два предмета ликовног (ликовно плус цртање, сликање, вајање), два предмета музичког (музичко плус хор и оркестар), два предмета биологије (биологија плус чувари природе), два предмета физичког (физичко плус изборни спорт). Није шија него врат. Неки предмети јесу изборни али ко га изабере слуша два иста предмета. 70-их, 80-их година био је нпр. један страни језик у основној, један у средњој школи, један на факултету. Шта фали људима који су тада завршавали школе и отишли у иностранство. Јел се то нису добро снашли?

    Одговорите на овај коментар
    • јун 10, 18:18 Tina

      Loše upoređivanje.Engleski i drugi strani jezik su dva jezika i predmeta.Sadržaji tj.planovi navedenih predmeta se ne poklapaju,fizičko vaspitanje i izabrani sport su različite stvari.Predložila sam jednom nek dođu samo svečano da im se uruče svedočanstva,ne mora da potpišu,e-služba imaće evidencije.

      Одговорите на овај коментар
    • јун 10, 19:21 Informatičarka

      “Шта фали људима који су тада завршавали школе и отишли у иностранство. Јел се то нису добро снашли?”
      TIM LJUDIMA ne fali ništa. Ali SADAŠNJA DECA neće živeti u tom svetu (u 20. veku) nego u 21 (da ne nabrajam šta se sve u tehnologiji, ekonomijii… promenilo)

      Одговорите на овај коментар
  2. јун 12, 19:40 #2 Теа

    Ja заиста не разумем због чега они у основној школи уопште уче стране језике када скоро сваки други родитељ плаћа приватне часове допуне истих јер деца у школи не науче буквално ништа (што због незаинтересованости наставника, што због незрелости саме деце) а инсистира се на познавању. Један страни језик им је сасвим довољан и то Енглески а остале ће савладати и сами када буду довољно зрели и озбиљнији и када се укаже потреба за одређеним страним језиком. Овако, а говорећи из искуства родитеља, излазе из школе са потпуно површним знањем и предзнањем, у колико нису били на приватним часовима упоредо са школским. И кад се осврнем – много сам новца потрошила улажући у њихове приватне часове и често се за поједине предмете питала зашто уопште иду у школу?. Страшно и престрашно али истинито. Укинути други страни језик у основним школама и бар мало олакшати деци! Домаћинство, практична настава, ликовно и то по два часа до осмог разреда…Опремити кабинете до максимума – техничко, биологија, хемија, ликовно, секције…Ту се деца пронађу и схвате чиме у животу желе да се баве. А не на страним језицима. Ова држава и ово министарство све раде наопако!

    Одговорите на овај коментар
    • јун 12, 21:04 Tina

      Tea,puno je reformista,neko je to dozvolio jer ne obavlja svoj posao ili je nestručan ili nezainteresovan.Zakon i tačka.Svi se pitaju.Da li predlažeš kod lekara da ti napiše lek sa ukusom jagoda,određuješ li cenu za registraciju auta,pita li vas neko za cenu udžbenika.Daj izbacite sve ,nek im neko čita ne mora ni slova da uče.Privatne škole su uglavnom bez inspekcija,planova,predavača na “crno”…..mama engleski i ti,grad Niš!

      Одговорите на овај коментар
    • јун 12, 23:19 Svitac

      Taj drugi strani jezik bi mogao biti fakultativni predmet. Ima dece kojima to ne bi bilo opterećenje. A druga deca bi se rasteretila.

      Одговорите на овај коментар
  3. јун 13, 20:39 #3 ЈК

    Немам ништа против ових страних језика,Ко воли,ко може ,ко има новац,океј.Али шта је са српским;матерњим? Да се не истопи и изгуби у овој моди?Ко о томе мисли?Да ли родитељи ,чим роде дете планирају да им оде у свет?Па треба неко и овде да остане.Зато бар нека нам чувају српски ,они којима баш и не иду ови страни језици,а сведок сам “петица” које падају на цртање.папагајско понављање,”јес и ноу”,Тако ученици више “наводно уче страни,а српски постаје мање важан”,Нешто ту није у реду.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.