Šta sve možete za 30 godina? Pa, možete da ostvarite lepu karijeru, da osnujete porodicu, izgradite neka vredna prijateljstva, stvorite neverovatne uspomene s porodicom i prijateljima, pronađete hobije koji vas čine srećnim, pročitate stotine knjiga. A možete, uz sve to, i da svoju veliku ljubav prema deci, poeziji i pisanoj reči raširite tako da ona stigne do miliona dece, koja na spavanje odlaze uz vaše pesme i priče, recituju ih na priredbama, pevuše dok se igraju.
Kada je napisao svoju prvu slikovnicu, pod jednostavnim nazivom „Mačka“, osnivač „Kreativnog centra“ Simeon Marinković verovatno nije slutio da će 30 godina kasnije u misiju osvajanja dečjih srca pesmama i pričama biti uključeno još nekoliko stotina ljudi koji danas čine tim ove izdavačke kuće. Da će „Kreativni centar“ stajati iza čak 1300 izdanja i nekoliko miliona prodatih knjiga i tako ostvariti možda najvažniji pozitivni uticaj na mlade generacije.
Pre osnivanja „Kreativnog centra“ Simeon Marinković je radio kao učitelj, nastavnik i profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu, na Katedri za srpski jezik i književnost. Autor je i koautor velikog broja knjiga za decu i mlade, kao i brojnih udžbenika za osnovnu školu. Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su Nagrada „Politikinog zabavnika“ za knjigu „Stilske igre“, Nagrada „Dositejevo pero“ za „Priče o Svetome Savi“ i mnoge druge. Autor je nekoliko udžbenika za predškolce i osnovce koji su dobili Nagradu „Najbolji evropski udžbenik“.
Kako su nastali „Kreativni centar“ i prva slikovnica „Mačka“?
Oduvek sam voleo knjige i verovao u to da se uz njih najlepše raste i postaje dobar čovek. Kada sam kao đak prvog razreda osnovne škole za odličan uspeh dobio knjigu bez ilustracija, nerazumljivu i tužnu, javio se moj san o knjizi. Sanjao sam o knjigama koje u deci treba da probude radost.
Svoju prvu knjigu „Toplica – naš kraj“ objavio sam 1968. godine, sa željom da proslavim lepotu i hrabrost svoga zavičaja. Prošle su godine i još neke knjige, a kad su mi deca stasala, došla je hrabrost: stvorićemo zajedno nešto više da bismo knjigom pomogli da ovaj svet postane bolji. Tako je nastao „Kreativni centar“.
Već 1991. godine počeli smo s knjigama za edukaciju predškolaca, po čemu smo i danas poznati – s nekom vrstom paralelne škole, izdanjima koja mogu pomoći odraslima u obrazovanju dece, ali na manje formalan način, uz zabavu i igru. Neki konzervativniji metodičari reći će da ne treba spajati igru i učenje, ali mi verujemo onima koji kažu da je igra dobar put ka usvajanju svih mogućih znanja.
„Kreativni centar“ je uspeo da se izdvoji kao izdavačka kuća koja s najvećom pažnjom bira sadržaj koji će plasirati najmlađima. Šta su vaša osnovna načela i čega se uvek držite kad je reč o vašim izdanjima, kako onim domaćim tako i priređenim?
U „Kreativnom centru“ postavili smo na samom početku neka načela koja i danas promovišemo svojim izdanjima: da knjige koje pravimo budu lepe, da podstiču razvoj, neguju ljubav i pomažu da svet u kojem živimo bude bolji, zatim da razvijaju dečju kreativnost, da budu podrška savremenim metodama vaspitanja i obrazovanja, da služe za razvijanje dobre komunikacije u porodici i društvu i da podstiču ekološku svest.
Svim knjigama koje smo stvorili hteli smo da učinimo da detinjstvo svakog deteta postane srećnije i radosnije.
Koje su to tri knjige u izdanju „Kreativnog centra“ koje su deca u Srbiji prethodnih decenija najviše i najradije čitala?
Izdvojio bih naše knjige uz koje su odrasle generacije dece, a koje su rado čitali i roditelji družeći se s decom. To su knjige koje deca i danas vole: „Mali bukvar“, knjige iz popularne serije „Šta sve Ana zna… “, kao i slikovnice o Mišku Pišku.
Na šta ste posebno ponosni u vezi s „Kreativnim centrom“?
Velikom broju dece naše knjige su donele radost i ohrabrile ih, a odraslima su olakšale stvaranje porodice i podizanje dece. Ponosan sam na to što su čitaoci dobro prihvatili naše ideje, a svaka naredna godina rada bila je sve veći izazov da se to poverenje zadrži i krug čitalaca proširi. S vremenom je „Kreativni centar“ postao najviše nagrađivani izdavač za decu u zemlji, što govori o tome da su i stručnjaci visoko ocenili naša izdanja, čime se ponosimo.
Ponosim se i time što smo okupili dobre i kreativne ljude oko sebe i krenuli u avanturu koja traje već trideset godina.
Kada se osvrnete na poslednjih 30 godina, da li biste nešto uradili drugačije?
Uvek bi moglo ponešto drugačije, ali kada smo počinjali, bila su druga vremena. Danas sam veoma ponosan na to što je „Kreativni centar“ opstao na trnovitom putu.
I pored svih teških trenutaka i uslova u kojima smo se nalazili, i pored raznih problema s kojima se u poslu susrećemo, ipak nadvladava osećaj da radimo nešto dobro. I to je ono što dečje izdavaštvo možda izdvaja od drugih poslova. Imate čitaoce koji su nepotkupljivo iskreni, odmah vidite efekat svog rada i to vam daje energiju da kažete: Bez obzira na sve, idemo dalje!
Šta biste poručili roditeljima, zašto je važno da čitaju svojoj deci i kako razvijati čitalačke navike kod dece?
Druženje roditelja s decom uz dobru knjigu neprocenjivo je blago. To su važni trenuci u odrastanju. Moje ćerke zavolele su da čitaju knjige pre polaska u školu. Video sam kakvu moć imaju knjige u njihovom odrastanju.
Za razvoj čitalačkih navika kod dece važno je i da se u porodici razgovara o pročitanim knjigama, o tome zašto su knjige važne i koliko obogaćuju naš duhovni svet. Dobro je i da vam deca prepričaju ono što su pročitala, sadržaj knjige, da vam kažu kako su doživela glavne junake. Tako ćete ih podstaći da razmišljaju, da obogate svoj rečnik i, samim tim, da se bolje izražavaju.
I, naravno, pohvalite dete za svaku pročitanu knjigu jer će mu to biti podstrek da pročita i sledeću.
Punih 30 godina uspešnog rada je iza vas, ali bez obzira na to koliko dugo pišete, inspiracije vam ne manjka. Šta možemo očekivati od „Kreativnog centra“ u narednom periodu?
Ideja je mnogo, a najveća inspiracija su deca. Nadam se i očekujem da će ovaj san o knjizi nastaviti da se razvija i da će ga prihvatiti i nove generacije.