U nastavku pročitajte savete pedijatara i nutricionista iz vodećih evropskih institucija, zasnovane na temeljnim istraživanjima načina funkcionisanja organizma kod beba i dece.
1. Može i pre navršenih šest, ali nikako pre punih pet meseci
Svetska zdravstvena organizacija savetuje majke da bebe isključivo doje šest meseci. Međutim, ako vaše dete ranije pokaže spremnost za prelazak na čvrstu hranu, možete mu dati miks voća i barenog pirinča, ali ne pre navršenih 20 nedelja života (pet meseci). Treba da znate da je preuranjeno uvođenje kašica u bebinu ishranu povezano sa velikim brojem alergijskih reakcija u starijem uzrastu.
2. Sigurni znaci
Znaci da je dete spremno da, osim majčinog mleka, klopa i nemlečnu hranu su sledeći: beba stabilno sedi bez ičije pomoći, trpa ručice u usta, posmatra vas dok jedete i čini vam se da je gladna nakon što je pojela mlečni obrok.
3. Iznenadna alavost
Primećeno je da krajem trećeg i početkom četvrtog meseca života većina beba gotovo preko noći postaje nezasita. U tom periodu one su u stanju da posisaju mleko iz obe dojke a čini se kao da bi mogle pojesti još toliko. Pre nego što odlučite da dohranite bebu, sačekajte 48 sati, jer upravo toliko traje period iznenadne “alavosti”. Međutim, ako ne prođe ni nakon pet dana, uvedite bebi jedan obrok od barenog pirinča pomešanog sa vašim mlekom, pa pratite situaciju.
4. Ne žurite
Majke kod nas najčešće počinju da dohranjuju bebe kada navrše 4 meseca. To zapravo znači da žure i rizikuju da njihovo dete kasnije oboli od astme, dijabetesa ili ekcema.
5. Dobra priprema
Bebe koje su sisale najmanje pet meseci mnogo bolje vare nemlečnu hranu od mališana hranjenih adaptiranim mlekom. Razlog tome su enzimi iz majčinog mleka čiji je zadatak da “pripreme” bebina creva za varenje masnoća, proteina i ugljenih hidrata. Mada većina majki bebe hrani izmiksanom hranom, u svetu je sve popularniji sistem po kom dete prstićima uzima iseckanu hranu. Obično se počinje sa sitno isečenom bananom ili kuvanom šargarepom. Istraživanja su pokazala da dete ovako pojede 30% više nego kada ga mama hrani kašičicom.
6. Gubitak apetita
Da li vam je ovo poznato: do juče je jelo, a onda je odjednom izgubilo apetit i neće ništa da pojede? Proverite mu desni. Ako su crvene i natečene, vašem čedu uskoro će iznići zubići, te zbog toga odbija da klopa čak i omiljenu hranu. Dok problem traje, dajte mu da pije ohlađen jogurt ili da grize koricu hleba.
7. Bareni pirinač
Kada beba navrši šest meseci, u njenu ishranu uvrstite bareni pirinač sa malo kuvanog voća ili povrća. Ovu namirnicu detetu možete ponuditi i sa majčinim ili adaptiranim mlekom.
8. Okretanje glave
Pratite ponašanje deteta tokom hranjenja. Dok god otvara usta, još nije sito. Čim počne da okreće glavu u stranu i jezikom gura kašičicu, znajte da se najelo.
9. Refleks guranja
Za razliku od odraslih, bebe mlađe od šest meseci tokom hranjenja guraju jezik ka napolje umesto ka unutra. Reč je o refleksu kojim se “brane” od gušenja. S obzirom na to da ovaj refleks nestaje oko šestog meseca, nepotrebno je pre ovog uzrasta davati joj hranu kašikom.
10. Organska hrana
Ako ste u mogućnosti, za dete kupujte organski proizvedenu hranu. Ona jeste skuplja od “obične”, ali, primera radi, organsko mleko sadrži dvostruko više omega-3 masnih kiselina (neophodnih za razvoj mozga) od onog standardnog. Osim toga, organsko je bogatije vitaminom E i sadrži mnogo više antioksidanata (boraca protiv infekcija) od običnog mleka.
Teško je ne komentarisati ovakve teme. Odrastao sam u prirodi gledajući kako svaka životinja savršeno ume da odgaja svoje mladunce i brine o njima, tačno zna kako da ih donese na svet, lako i bez ičije pomoći, tačno zna kako da ih nahrani, kad i čime…
A mi, graviditet smo počeli poistovećivati sa bolešću, ponašajući se skladno tome, od porođaja napravismo ozbiljan medicinski (najčešće hiruški) zahvat sa obaveznom primenom medikamenata. Zaboravili smo da dojimo decu, zaboravili kako i čime da ih hranimo, kako da ih odgajamo… Te ne možemo bez stručnjaka više ni da prdnemo…
Je li to humanost. Ako jeste, pitam se da li je ona savršenija od prirode…
Molim Vas, ako ste odrasli na selu, trebalo bi da znate da su rizici veliki ako ovca, krava, svinja donose na svet mladunce same, da ne pominjem da su i njima potrebni lekovi, nega, a ima i slucajeva gde zivotinja nije u stanju da vodi racuna o potomstvu a nekad ga i odbija! Svi idealisti vide samo lepu stranu prirode, a ja sam se nagledala i odbacenih jagnjadi i smrtnih ishoda zbog nedostatka strucnih ljudi, lekova… to imate i na selu i u divljini. Mi danas u savremenom svetu cinimo sve (bar neki od nas) da smanjimo i iskorenimo probleme koje su ljudi i zivotinje imali pre 100, 200, 1000 godina.